Celulit predstavlja jedan od najčešćih estetskih problema sa kojima se suočavaju žene širom sveta. Ovaj fenomen, iako nije opasan po zdravlje, izaziva nelagodu i osećaj stida kod mnogih. Do celulita dolazi kada se masno tkivo probija kroz mrežu vezivnih vlakana ispod kože, što dovodi do karakterističnog „narančastog“ efekta na koži. Uzroci celulita su raznovrsni i uključuju slabu cirkulaciju, hormonalne promene, starenje, genetiku, kao i životne navike kao što su fizička neaktivnost, pušenje, prekomerno konzumiranje alkohola i nepravilna ishrana.
Prema procenama, oko 85% žena ima problem sa celulitom, najčešće na butinama, zadnjici i stomaku. Važno je napomenuti da celulit nije isključivo vezan za višak kilograma; čak i mršave osobe mogu imati ovaj problem. Istraživanja pokazuju da ishrana igra značajnu ulogu u njegovoj izraženosti. Nutricionistkinja Kirsten Hamfris ističe da je celulit prirodan fenomen i da ne bi trebao da izaziva osećaj stida.
Hrana koju konzumiramo može uticati na vidljivost celulita, jer određene namirnice mogu oštetiti kolagen u koži ili promeniti način na koji se masnoća i tečnost talože ispod površine. Prekomerna konzumacija prerađene hrane bogate mastima, šećerom i solju, zajedno sa nedostatkom vlakana, može pojačati upalu, povećati masne ćelije i izazvati zadržavanje vode. Ove promene dodatno dovode do otoka i čine celulit primetnijim, dok istovremeno slabljenje elastičnosti kože omogućava da neravnine budu vidljivije.
Nedavna istraživanja takođe ukazuju na povezanost između celulita i crevnog mikrobioma. Studija objavljena u časopisu Obesity Reviews sugeriše da lipopolisaharidi (LPS) iz crevnih bakterija mogu dospeti u masno tkivo i izazvati promene povezane sa razvojem celulita. Loša ishrana može povećati nivo LPS-a, što dodatno povećava rizik od pojave celulita.
Nutricionistkinja Sara Karolajds naglašava da hrana koja opterećuje jetru i creva pogoršava problem. Prerađena i rafinisana hrana siromašna hranljivim materijama, a bogata aditivima, može dodatno doprineti stvaranju celulita.
Da bi se smanjila vidljivost celulita, preporučuje se ograničavanje određenih namirnica. Na primer, sirevi poput parmezana, feta i halumija, iako bogati proteinima i kalcijumom, sadrže velike količine natrijuma, što može izazvati zadržavanje vode i upalu. Takođe, gotovi sosovi za testeninu često sadrže velike količine šećera, što može oslabiti proizvodnju kolagena i učiniti kožu slabijom.
Gazirana pića su još jedan problem, jer sadrže visok nivo šećera, koji može izazvati upale i metaboličke poremećaje. Proteinski šejkovi koji se koriste kao zamena za obrok često ne sadrže vlakna, što može negativno uticati na probavu i dodatno pogoršati celulit.
Prerađeno meso, poput slanine, kobasica i hamburgera, takođe može doprineti upalama i lošoj cirkulaciji. Preporučuje se da se zasićene masti unose umereno, jer njihov prekomerni unos, u kombinaciji sa niskim unosom vlakana i povrća, može povećati rizik od nakupljanja masnog tkiva.
U zaključku, nutricionistkinja Kirsten Hamfris naglašava da zasićene masti same po sebi nisu štetne, ali kada dominiraju u ishrani, mogu povećati rizik od celulita. Promene u ishrani i izbor zdravijih namirnica mogu pomoći u smanjenju vidljivosti celulita i poboljšanju opšteg zdravlja kože. Stoga, svaka žena koja se bori sa ovim problemom može napraviti korake ka poboljšanju svog stanja kroz pravilnu ishranu i zdrav način života.
