Povodom 27. januara, kada se obeležava Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Srbije ističe važnost očuvanja sećanja na ove strašne zločine. Ovaj dan je ustanovljen Rezolucijom Generalne skupštine UN 1. novembra 2005. godine u znak sećanja na oslobođenje najozloglašenijeg koncentracionog logora, Aušvic-Birkenau u Poljskoj, od strane sovjetskih trupa 1945. godine. U ovom logoru stradali su Jevreji, Romi i pripadnici drugih naroda, a sećanje na njih je ključno kako bi se sprečilo ponavljanje sličnih zločina u budućnosti.
Ministarstvo naglašava da je važno ne samo sećati se žrtava, već i boriti se protiv svih oblika mržnje i nasilja, koji su bili osnova ovih zločina. Društvo ima obavezu da pruži budućim generacijama mir, toleranciju, razumevanje i prihvatanje različitosti. U saopštenju se podseća na kontinuiranu borbu protiv govora mržnje, predrasuda i diskriminacije, čemu je Vlada Srbije posvećena.
Kao deo te posvećenosti, Vlada Srbije je 26. februara 2020. godine usvojila Radnu definiciju antisemitizma Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust (IHRA). Ova definicija, iako zakonski neobavezujuća, može značajno doprineti prepoznavanju i procesuiranju slučajeva antisemitizma. Osim toga, osnivanje Memorijalnog centra „Staro sajmište“ i rekonstrukcija objekata ovog stratišta pokazuju posvećenost Srbije negovanju kulture sećanja na žrtve koncentracionih logora.
Rekonstruisana je Centralna kula, u kojoj će biti postavljena stalna izložba Memorijalnog centra posvećena logoru na Starom sajmištu. Takođe, usvajanjem Zakona o muzejskoj delatnosti u oktobru 2021. godine, Muzej žrtava genocida postao je matični muzej u Srbiji za negovanje kulture sećanja na žrtve genocida i Holokausta, te je tako jedinstvena ustanova kulture u regionu.
U kontekstu pravičnog rešavanja učinjene nepravde, uključujući nasilje i diskriminaciju verskih manjina, Zakon o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta, koji nemaju živih naslednika, predviđa sredstava u iznosu od 950.000 evra godišnje do 2042. godine za Savez jevrejskih opština. Takođe, preživeli potomci žrtava Holokausta koji žive u Srbiji i Izraelu ostvaruju svoja prava pred Agencijom za restituciju.
Ministarstvo podseća da negovanjem kulture sećanja izražavamo pijetet prema žrtvama, čuvamo dostojanstvo njihove ličnosti i razvijamo empatiju, posebno kod dece i mladih. Ove aktivnosti su ključne za trajno utemeljenje vrednosti ljudskih prava i dostojanstva svakog pojedinca.
Sećanje na Holokaust je od suštinskog značaja za borbu protiv mržnje i netolerancije u savremenom društvu. Prepoznajući i negujući sećanje na žrtve, društvo se obavezuje na prevenciju budućih zločina i izgradnju zajednice zasnovane na razumevanju i poštovanju. U tom smislu, obeležavanje ovog dana nije samo ritual sećanja, već i poziv na akciju kako bi se osiguralo da se slični događaji nikada ne ponove.
U svetu gde su mržnja i nasilje još uvek prisutni, obeležavanje Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta služi kao važan podsetnik na značaj ljudskih prava, tolerancije i humanosti. Srbija, kroz svoje zvanične politike i inicijative, pokazuje da je posvećena očuvanju sećanja na žrtve i izgradnji društva koje odbacuje mržnju u svim njenim oblicima.
