Holandski lekari beleže značajan porast u propisivanju lekova za mršavljenje, sa skoro dvostruko više recepata u odnosu na prošlu godinu. Prema podacima holandske Fondacije za farmaceutske statistike, trenutno se procenjuje da oko 80.000 ljudi koristi lekove na bazi semaglutida, koji su poznati kao GLP-1 receptorske agoniste. Ovaj porast u upotrebi lekova usledio je nakon ažuriranih smernica u lečenju gojaznosti, koje su ove lekove prvi put uključile prošle godine, kako izveštava NL Tajms.
Pre nego što su nove smernice stupile na snagu, ovi lekovi su se uglavnom propisivali pacijentima sa dijabetesom. S novim pravilima, pacijenti koji žele da dobiju refundaciju za ove lekove moraju prvo da prođu kroz najmanje godinu dana zvaničnog programa promene životnog stila, koji nije imao uspeha. To znači da pacijenti ne mogu jednostavno da zatraže lek bez prethodnih konsultacija i ispunjavanja strogo definisanih kriterijuma.
Lizbet van Rosum, specijalistkinja interne medicine i profesorka za gojaznost na Univerzitetu Erazmus u Roterdamu, objašnjava kako ovaj proces funkcioniše. „Nakon što završi program, pacijent i dalje mora da prođe kroz određene korake. Kriterijumi se razlikuju u zavisnosti od leka“, navela je ona, dodajući da je veoma važno da pacijenti budu svesni da lekovi ne predstavljaju brz i jednostavan rešenje za mršavljenje.
Bas van Houveling, lekar opšte prakse, primećuje da pacijenti često emotivno reaguju na rezultate koje postižemo ovim lekovima. „Ljudi plaču od radosti jer konačno gube kilograme i vide smanjenje nivoa gojaznosti“, rekao je van Houveling, naglašavajući da je medijska pažnja takođe doprinela povećanju potražnje za ovim lekovima.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da upotreba ovih lekova može biti dugotrajna. Van Rosum ističe da masno tkivo kod gojaznosti predstavlja hronično stanje sa blagim upalnim procesima. „Iako se upala može smanjiti, bolest sama po sebi ne nestaje. Samo mala grupa pacijenata može da prekine sa korišćenjem lekova, ali u većini slučajeva, prekid terapije vodi ponovnom dobijanju težine“, zaključuje ona.
Povećana upotreba GLP-1 agonista u Holandiji odražava šire trendove u upravljanju gojaznošću i prekomernom težinom, koji su postali sve više prepoznati kao ozbiljni zdravstveni problemi. Gojaznost je povezana sa nizom hroničnih bolesti, uključujući dijabetes tipa 2, kardiovaskularne bolesti i određene tipove raka. Posledice gojaznosti su ne samo fizičke, već i emocionalne, a mnogi pacijenti se suočavaju sa stigmom i psihološkim problemima koji prate njihovo stanje.
Ove promene u pristupu lečenju gojaznosti takođe ukazuju na potrebu za multidisciplinarnim pristupom, koji uključuje lekare, nutricioniste, psihologe i druge stručnjake. Pristup koji se fokusira na sveobuhvatan tretman može pomoći pacijentima da postignu dugoročne rezultate i poboljšaju kvalitet svog života.
Uzimajući u obzir sve ove aspekte, jasno je da lekovi na bazi semaglutida predstavljaju samo jedan deo šireg spektra rešenja za gojaznost. Dok oni mogu pružiti olakšanje i pomoć u kontroli težine, važno je da pacijenti shvate da je uspeh u borbi protiv gojaznosti često rezultat kombinacije različitih pristupa, uključujući promene u ishrani, fizičku aktivnost i emocionalnu podršku.
