Amsterdam – Poverenje građana Holandije u nauku postaje sve polarizovanije, pokazuje novo istraživanje Instituta Ratenau. Prema rezultatima ankete, sve više ljudi izražava ili vrlo visoko, ili vrlo nisko poverenje u naučna istraživanja, dok se broj onih sa umerenim stavom smanjuje, piše „En-El tajms“ (NL Times).
U anketi, koja je obuhvatila oko 8.400 ispitanika, 34 odsto građana dalo je nauci najviše ocene poverenja, što predstavlja značajan porast u odnosu na 21 odsto iz 2021. godine. Ovaj porast ukazuje na to da se sve više ljudi odlučuje da veruje naučnim istraživanjima, što može biti rezultat viših standarda i transparentnosti u naučnom radu.
S druge strane, udeo onih koji su nauci dali ocenu ispod pet porastao je sa 10 odsto na gotovo 15 odsto. Ovi podaci sugerišu da postoji rastuća grupa skeptika koji se ne oslanjaju na naučne metode i rezultate, što može biti rezultat različitih faktora, uključujući dezinformacije i nedostatak poverenja u institucije.
Srednja grupa, oni koji su dali ocenu šest, sedam ili osam, sada čini nešto više od polovine ispitanih, što predstavlja pad u odnosu na gotovo 70 odsto iz prethodne studije. Ovaj trend ukazuje na to da se stavovi prema nauci polarizuju, s više ljudi koji se odlučuju za ekstremne stavove, bilo pozitivne ili negativne.
Uprkos ovoj polarizaciji, prosečna ocena poverenja u nauku porasla je sa 7,4 na 7,5. Ovaj blagi porast može se smatrati pozitivnim signalom, ali se mora uzeti u obzir i opšti pad poverenja u institucije kao što su vlada, parlament, pravosuđe i mediji. To sugeriše da nauka može biti jedan od retkih sektora koji još uvek uživa određeno poverenje među građanima.
Geografske razlike u poverenju u nauku su takođe izražene. Najviše poverenje u nauku imaju stanovnici velikih gradova, kao što su Utreht sa ocenom 8,3, Ajndhoven sa 8,2 i Amsterdam sa osam. S druge strane, najniže ocene zabeležene su u Opsterlandu, gde je prosek bio samo 5,1. Ove razlike mogu biti rezultat različitih obrazovnih nivoa, pristupa informacijama i socijalnih faktora koji utiču na percepciju nauke.
Građani generalno imaju više poverenja u istraživanja u oblasti zdravlja i vakcina, dok su skeptičniji prema nauci koja se bavi veštačkom inteligencijom i genetski modifikovanim organizmima. Ovaj skepticizam prema određenim oblastima nauke može biti povezan sa strahovima i neizvesnostima koje ovi fenomeni izazivaju među ljudima, kao i sa uticajem medija i društvenih mreža koje često šire dezinformacije.
U svetlu ovih rezultata, jasno je da holandsko društvo prolazi kroz značajne promene u percepciji nauke. Povećano poverenje među nekim grupama može ukazivati na rastuću svest o važnosti naučnih istraživanja, dok su skeptici možda uticali na polarizaciju mišljenja. Ova situacija predstavlja izazov za naučnike, vladu i institucije koje se bave naukom, jer je važno raditi na izgradnji poverenja i razumevanja među različitim grupama građana.
Zaključno, iako su rezultati istraživanja Instituta Ratenau pokazali blagi porast poverenja u nauku, polarizacija stavova i rastući skepticizam prema određenim oblastima predstavljaju važne teme koje se moraju adresirati u budućnosti. Održavanje dijaloga između naučnika, vlade i građana može pomoći u prevazilaženju ovih izazova i jačanju poverenja u nauku kao osnovu za donošenje odluka u društvu.
