Holandski lideri su pozvali Španiju da preispita svoje protivljenje povećanju odbrambenih izdataka NATO-a na pet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), kako bi se stvorio jedinstveni front na predstojećem samitu sledeće nedelje. Odlazeći holandski premijer Dik Shof je izrazio optimizam u vezi s postizanjem dogovora sa španskim vlastima, naglašavajući da je takav korak neophodan zbog realne pretnje koju predstavlja Rusija.
Ministar spoljnih poslova Holandije, Kaspar Veldkamp, potvrdio je da se vode intenzivni pregovori sa Madridom i apelovao na španske lidere da pokažu osećaj solidarnosti. Međutim, španska vlada je izrazila zabrinutost da bi povećanje odbrambenih troškova moglo negativno uticati na domaće socijalne programe, što je dovelo do obustave procesa pregovora.
Španija upozorava da bi za postizanje cilja od pet odsto BDP bilo neophodno znatno povećanje poreza, a s obzirom na to da NATO zahteva jednoglasno odobrenje svih 32 članice za ovakve odluke, svaka zemlja koja se protivi može blokirati predlog. To stvara dodatne tenzije unutar Alijanse, posebno u svetlu rastućih bezbednosnih izazova.
Samit NATO-a zakazan je za sledeću nedelju u Hagu, gde će se održati ceremonijalni doček kraljevske porodice Holandije. Ovaj događaj će biti značajan jer će se glavne diplomatske rasprave voditi u kongresnom centru Svetskog foruma. Premijer Shof je istakao važnost ovog samita, nazivajući ga „istorijskim trenutkom“ za NATO.
Prema pravilima koja se odnose na odbrambene izdatke, 3,5 odsto BDP trebalo bi da bude usmereno na direktne vojne potrebe, kao što su oružje i sistemi vazdušne odbrane, dok bi preostalih 1,5 odsto bilo namenjeno investicijama u infrastrukturu, sajber bezbednost i unapređenje odbrane. Ovaj pristup se smatra ključnim za jačanje kolektivne odbrane članica NATO-a u svetlu sve većih geopolitičkih pretnji.
Holandski ministar odbrane, Ruben Brekelmans, najavio je da će premijeri tokom samita predstaviti novi paket vojne pomoći Ukrajini, iako ne očekuje velike objave. On je naglasio da SAD očekuju od Evrope da preuzme vodeću ulogu u podršci Ukrajini, dok će Sjedinjene Američke Države nastaviti da ispunjavaju prethodne obaveze.
Neke članice NATO-a su još uvek u pregovorima o uključivanju podrške Ukrajini u završnu deklaraciju samita. Sjedinjene Američke Države su istakle da žele da zadrže balans kao posrednik između Kijeva i Moskve, što ukazuje na kompleksnost trenutnih odnosa unutar Alijanse i sa spoljnim faktorima.
U svetlu ovih događaja, jasno je da se NATO suočava s izazovima koji zahtevaju jedinstvo i zajednički pristup svih članica. Povećanje odbrambenih izdataka nije samo pitanje finansija, već i pitanje strateške sigurnosti i solidarnosti među članicama, što će biti ključno tema tokom samita u Hagu. Kako se situacija bude razvijala, svi pogledi će biti uprti ka španskim vlastima, čija odluka može značajno uticati na budućnost zajedničke odbrane NATO-a.
