Ekonomisti upozoravaju da bi rast cena nafte i gasa mogao značajno povećati inflaciju u evrozoni, a tržišta su već počela da uzimaju u obzir rizik od povećanja kamatnih stopa u 2026. godini. U ponedeljak su cene nafte doživele drastičan preokret, nakon što je američki predsednik Donald Tramp izjavio da se vojna kampanja protiv Irana približava kraju. Iako su se cene nafte srušile sa 119 dolara na ispod 90 dolara po barelu, potrošači u Evropi još uvek ne vide benefite na pumpama.
Na konferenciji za novinare, Tramp je naveo da su američke i izraelske snage napredovale u vojnim operacijama protiv Irana i istakao da Vašington neće dozvoliti prekide u globalnim energetskim rutama. U ovoj situaciji, snabdevanje naftom bi trebalo da bude sigurnije, a Tramp je dodao da bi SAD mogle pratiti tankere kroz Ormuski moreuz, ključni prolaz za globalno snabdevanje energentima.
Iako su cene nafte pale, ekonomisti su skeptični kada je reč o trenutnom smanjenju cena goriva u maloprodaji. Cene benzina i dizela su i dalje visoke u velikim evropskim gradovima. Na primer, u Milanu, benzin košta oko 1,89 evra po litru, dok je dizel 2,10 evra. U Parizu, benzin je nešto skuplji, a dizel nešto jeftiniji. Frankfurt se izdvaja kao najskuplji grad, sa cenama od 2,12 evra za benzin i 2,19 evra za dizel po litru.
Sven Jari Šten, glavni evropski ekonomista u „Goldman Saksu“, ukazuje na to da je najvažniji kanal preko kojeg sukob sa Iranom utiče na inflaciju u Evropi rast cena energije, s obzirom na to da većina evropskih zemalja uvozi naftu i gas. „Goldman Saks“ procenjuje da povećanje cene nafte od 10 procenata može dovesti do rasta inflacije u evrozoni za oko 0,3 procenata.
U vezi sa inflacijom, ekonomisti iz „Bank of America“ predlažu tri scenarija u zavisnosti od trajanja povišenih cena energije. U najverovatnijem scenariju, cena nafte bi se stabilizovala na 80 dolara po barelu, a inflacija bi kratko dostigla oko 2,5 procenata, a zatim bi pala ispod dva procenata do kraja leta. Drugi scenario predviđa jači šok sa cenom nafte od 100 dolara i gasom od 60 evra po megavat-satu, što bi moglo da izazove inflaciju od 2,4 procenata tokom 2026. godine.
Treći scenario uključuje dugotrajniji poremećaj, gde bi čak i stabilna cena nafte mogla podići inflaciju na oko 2,2 procenata. Ukoliko cene ostanu visoke, ECB bi mogla biti primorana da poveća kamatne stope za 50 do 75 baznih poena do septembra, kako bi reagovala na inflaciju izazvanu porastom cena energenata.
Finansijska platforma „Polimarket“ procenjuje da postoji 42 procenata šanse da ECB poveća kamatne stope 2026. godine, što je značajan porast u odnosu na samo 12 procenata pre početka sukoba sa Iranom. Ova promjena u očekivanjima pokazuje koliko su tržišta prilagodila svoja predviđanja o reakciji ECB.
Majkl Sanders iz Oksford Ekonomiksa ističe da problem nije samo u cijenama nafte, već i u kredibilitetu centralnih banaka da upravljaju šokom bez odgovarajuće reakcije. On smatra da je potrebno delovati kako bi se sprečilo da porast cena energije podigne očekivanja inflacije u celoj ekonomiji. Prema njegovim procenama, inflacija u evrozoni bi mogla biti viša nego što se ranije predviđalo, što odražava strukturnu zavisnost Evrope od uvoza energije.
ECB bi mogla da zadrži trenutne kamatne stope, ali ako se rast cena energenata nastavi, moguće je da će ih povećati tokom godine. Tržišta su već počela da se pripremaju za ovu mogućnost, budući da bi inflacija podstaknuta energentima mogla ponovo da podigne inflaciju u evrozoni iznad tri procenata.
