Bivša predsednica Čilea, Mišel Bašele, izjavila je da je međunarodna zajednica spremna da prvi put izabere ženu na čelo Ujedinjenih nacija. U intervjuu za AFP, Bašele je naglasila da bi njen izbor za generalnu sekretarku UN bio značajan korak napred. Tokom svoje karijere, Bašele je bila na čelu Čilea u dva mandata, od 2006. do 2010. i ponovo od 2014. do 2018. godine, a njenu kandidaturu je pokrenuo aktuelni predsednik Čilea, Gabrijel Borić.
Nedavno se sastala sa novoizabranim predsednikom Čilea, Hozeom Antoniom Kastom, koji će odlučiti da li će podržati njenu kandidaturu nakon što preuzme dužnost 11. marta 2024. godine. Kast, konzervativac, pobedio je na predsedničkim izborima, a analitičari smatraju da se Čile suočava sa jednim od najvećih političkih zaokreta udesno od kraja vojne diktature 1990. godine.
U više od osam decenija postojanja Ujedinjenih nacija, nijedna žena nije bila generalna sekretarka. Latinsku Ameriku je na toj poziciji predstavljao samo jedan diplomata, Peruano Havijer Perez de Kueljara, koji je vodio organizaciju od 1982. do 1991. godine. Iako ne postoji formalno pravilo, praksa često sugeriše rotaciju generalnog sekretara po svetskim regionima, a sada je red na Latinsku Ameriku, uz sve veću potražnju da tu funkciju preuzme žena.
Bašele je na sastanku u Santijagu izjavila da se radi o „istorijskoj prilici“ da žena ponudi „drugačiji doprinos“ zahvaljujući drugačijem vođstvu. Ona je već ušla u istoriju kao prva žena predsednica Čilea, a nakon prvog mandata bila je čelnica novoosnovane agencije UN Žene i od 2018. do 2022. godine obavljala je funkciju visoke komesarke UN za ljudska prava.
Pored Bašele, u trci za naslednika Antonija Gutereša, čiji mandat ističe krajem 2026. godine, učestvuju i Rebeka Grinspen iz Kostarike, direktorka UN agencije za trgovinu i razvoj, meksička ministarka životne sredine Alisija Barsena, premijerka Barbadosa Mija Motli i Argentinac Rafael Grosi, generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju. Grosi je izjavio da su Ujedinjenim nacijama potrebni „aktivniji“ pristup i „konsenzusna reforma“ kako bi organizacija odgovorila na savremene globalne izazove.
Mišel Bašele, koja je po struci pedijatar, smatra da bi Ujedinjene nacije pod njenim vođstvom bile „modernizovane i učinkovitije, delotvornije i transparentnije“. Njena kandidatura dolazi u vreme kada se sve više naglašava potreba za rodnom ravnotežom i različitim perspektivama u vođenju međunarodnih institucija.
U svetlu ovih dešavanja, Bašele je istakla važnost ženskog vođstva u savremenom svetu, naglašavajući da bi žene mogle doneti nove pristupe i rešenja za globalne probleme. Izbor žene na čelo UN bio bi simbolična pobeda za sve žene u svetu, koje se suočavaju sa brojnim izazovima i preprekama.
Budućnost njene kandidature zavisiće od podrške novog predsednika Čilea, ali i od međunarodne zajednice koja se sve više otvara za promene i napredak u pogledu rodne ravnopravnosti. Bez obzira na ishod, Mišel Bašele ostaje ključna figura u savremenoj političkoj areni Latinske Amerike i sveta. Njena kandidatura podseća nas na važnost uključivanja žena u sve sfere društvenog života, a posebno u procese donošenja odluka na globalnom nivou.
Ukoliko Bašele postane generalna sekretarka UN, to bi moglo značiti novu eru za ovu međunarodnu organizaciju, sa naglaskom na ljudska prava, socijalnu pravdu i održivi razvoj, kao i jačanje uloge žena u globalnim pitanjima. U ovom trenutku, svet čeka da vidi kako će se razvijati situacija i kakav će uticaj imati na budućnost Ujedinjenih nacija.
