Hiljade ljudi je u subotu izašlo na ulice Bugarske, zahtevajući od vlade da sačuva nacionalnu valutu, bugarski lev, i da ne pristupi evrozoni. Protesti su započeli oko podneva u glavnom gradu Sofiji, kao i u nekoliko drugih gradova, a organizovali su ih ultranacionalistička stranka Preporod i razne nevladine organizacije.
Protestanti veruju da bi ulazak u evrozonu doveo do rasta cena i ograničenja ekonomske suverenosti zemlje. Oni zahtevaju da se o ovom pitanju održi referendum. „Preporod Bugarske ima volju naroda, a ta volja jasno kaže: ne želimo da bugarski lev bude uništen, želimo da sačuvamo bugarsku valutu i našu slobodu. Zato tražimo referendum“, izjavio je lider stranke Preporod, Kostadin Kostadinov.
Predsednik Bugarske, Rumen Radev, nedavno je podneo zahtev parlamentu za održavanje referenduma o usvajanju evra kao zvanične valute. Evropska centralna banka je 2024. godine saopštila da Bugarska još uvek nije spremna za ulazak u evrozonu zbog previsoke inflacije u zemlji.
Od članica EU koje još nisu u evrozoni, sedam njih koristi nacionalne valute, uključujući Bugarsku, Češku, Dansku, Mađarsku, Poljsku, Rumuniju i Švedsku. Danska je jedina koja ima zvaničnu opciju izuzeća, dok su ostale, uključujući Bugarsku, obavezne da pređu na evro kada ispune konvergencione kriterijume.
Bugarske vlasti očekuju da će do kraja ove nedelje dobiti zeleno svetlo od Evropske komisije i Evropske centralne banke za uvođenje evra od 1. januara 2026. godine. Ova najava dolazi usred sve učestalijih protesta protiv evra, tokom kojih su demonstranti nosili bugarske i ruske zastave, a zabeležen je i požar u zgradi Evropske komisije u Sofiji, što je dodatno pojačalo tenzije u društvu.
Iako je usvajanje evra bio jedan od uslova za ulazak u Evropsku uniju, Bugarska se suočila s brojnim preprekama na tom putu, uključujući zakonodavne neuspehe, visoku inflaciju i političku nestabilnost, s obzirom na to da je zemlja imala sedam izbora u poslednje četiri godine. Ipak, 4. juna, Bugarska očekuje pozitivnu ocenu od Evropske komisije i ECB o tome da li je spremna za uvođenje evra već naredne godine. Ako odluka bude povoljna, to će biti drugi veliki korak Bugarske ka potpunoj integraciji u EU u samo godinu dana, s obzirom na to da je u januaru 2025. godine postala punopravna članica Šengen zone.
Bugarska je ušla u Evropsku uniju 2007. godine i potpisivanjem pristupnog sporazuma obavezala se na uvođenje evra, što su podržavale sve vlade u Sofiji. Finansijska kriza u Grčkoj 2010. godine odložila je ovu temu, a 2014. godine propala je jedna od najvećih bugarskih banaka. Tek 2020. godine, Bugarska je postala članica Evropskog mehanizma deviznih kurseva (ERM II), poznate kao „čekaonica za evro“.
U međuvremenu, pojavile su se nove prepreke, uključujući političku nestabilnost, ali je borba protiv korupcije postala prioritet. Nažalost, podrška za uvođenje evra opada, a nedavna istraživanja pokazuju da više Bugara se protivi usvajanju evra nego što ga podržava. Prema istraživanju Eurobarometra, 50 odsto Bugara se protivi uvođenju evra, dok ga 43 odsto podržava.
Ova zabrinutost je dodatno pojačana agresivnom kampanjom antievropskih i proruski orijentisanih partija koje šire dezinformacije s ciljem zastrašivanja građana. Stranka Preporod, koja predvodi kampanju protiv uvođenja evra, nedavno je potpisala sporazum o saradnji s vladajućom partijom u Rusiji – Jedinstvenom Rusijom.
Uvođenje evra deluje kao nepovratan proces, a čak ni zahtev predsednika Radeva za referendum o datumu uvođenja evra nije uspeo da zaustavi napredak procesa. Ustavni sud je presudio da je pravno nemoguće održati takav referendum, dok 171 od 240 poslanika u parlamentu podržava da vlada preduzme završne korake ka usvajanju evra.
Ako sve bude išlo po planu, Bugarska će od 1. januara 2026. postati 21. članica evrozone, a sve cene i plate biće iskazane u evrima, s fiksnim kursom od 1 evro na 1,95583 leva, koji je postavljen još od početka evra 2002. godine.
