Ministar odbrane Bosne i Hercegovine, Zukan Helez, ponovo je izazvao kontroverzu zabranjujući sletanje vojnog aviona Mađarske na banjalučki aerodrom. Ova odluka, koja se odnosila na dolazak mađarskog šefa diplomatije, Petera Sijarta, izazvala je oštru reakciju srpskog člana Predsedništva BiH, Željke Cvijanović, koja je istakla da Helez zapravo nanosi štetu zemlji umesto da je brani.
Cvijanović je na društvenoj mreži X izrazila svoje nezadovoljstvo, rekavši da je Sarajevo „ponovo izgubljeno u vremenu i prostoru“. Prema njenim rečima, način na koji Sarajevski političari dele lekcije drugima postao je „patetičan“ i „apsurdan“. Ova izjava dolazi u trenutku kada je jasno da su odnosi unutar BiH i sa susednim zemljama napeti, a potezi poput Helezovog dodatno pogoršavaju situaciju.
Helezova odluka da ne odobri sletanje mađarskog aviona naišla je na kritiku, posebno imajući u vidu da se radi o vojnom avionu koji bi dopremio visoke zvaničnike. Cvijanović je naglasila da je takvo ponašanje nedoraslo i da neće naškoditi nikome osim samima sebi. Ona je dodala da je suštinski problem onih u Sarajevu činjenica da ne priznaju Republiku Srpsku, što dovodi do pokušaja obračuna putem drugih sredstava.
Cvijanović je takođe ukazala na to da pozivi na bojkot mađarskih proizvoda od strane Sarajevskih vlasti predstavljaju još jedan oblik apsurda. Ova vrsta politizacije ekonomskih odnosa nije nova, ali je izazvala zabrinutost i kritiku, jer bi mogla imati negativne posledice po privredu.
„Republika Srpska će nastaviti da pokazuje liderstvo i da gradi odnose sa drugima, u skladu sa našim političkim i ekonomskim interesima. Sviđalo se to Sarajevu ili ne“, poručila je Cvijanović. Ova izjava ukazuje na to da se Republika Srpska ne namerava povući pred pritiscima iz Sarajeva i da će nastaviti da se bori za svoja prava i autonomiju.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da su odnosi između entiteta unutar BiH već dugo vremena napeti. Sarajevski političari često kritikuju vlasti Republike Srpske, dok se vlasti RS-a brane od optužbi za separatizam i nepoštovanje državnih institucija. Ovakve situacije dodatno komplikuju političku situaciju u zemlji koja se još uvek oporavlja od ratnih trauma i sukoba iz devedesetih godina.
Cvijanović je takođe naglasila da u Sarajevu moraju biti svesni da nisu svi u svetu „beskičmenjaci“ koje će zaplašiti svojom histeričnom kuknjavom. Ova izjava može se protumačiti kao poziv na jačanje samopouzdanja i autonomije Republike Srpske, kao i na potrebu za konstruktivnijim pristupom u međusobnim odnosima.
U svetlu ovih dešavanja, važno je postaviti pitanje kako će se ova situacija dalje razvijati i kakve će posledice imati na političku stabilnost u BiH. Da li će Sarajevo nastaviti sa svojim stavovima i politikama koje dovode do izolacije Republike Srpske, ili će se pronaći put ka dijalogu i saradnji? Ova pitanja ostaju otvorena, ali jasno je da će se tenzije verovatno nastaviti, a politički lideri obe strane moraju pronaći način da prevaziđu razlike kako bi osigurali mir i stabilnost u zemlji.
U svakom slučaju, trenutna situacija predstavlja izazov za sve učesnike u političkom procesu u Bosni i Hercegovini, a posebno za one koji teže jačanju međusobnih odnosa i saradnje između entiteta. Nadamo se da će se u budućnosti pronaći rešenja koja će doprineti boljem razumevanju i saradnji između svih naroda u Bosni i Hercegovini.
