Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon nedavno je odgovorio na objavu hrvatske evropske poslanice Sunčane Glavak na društvenoj mreži „X“, koja je Maslenicu opisala kao „jednu od ključnih oslobodilačkih operacija“. Ova izjava izazvala je kontroverze, a Gujon je odlučio da podeli informacije koje se tiču operacije Maslenica kako bi ukazao na drugačiju perspektivu o ovom događaju iz rata u Hrvatskoj.
Gujon je u svom odgovoru izneo niz važnih činjenica o operaciji koja se odigrala u januaru 1993. godine. Prema njegovim rečima, tokom ove operacije ubijeno je ili nestalo 348 Srba, uključujući civile, među kojima su bile žene i stariji ljudi. Takođe, naglasio je da je 165 ljudi kasnije umrlo usled posledica povreda, mučenja ili nehumanog postupanja tokom pritvora ili raseljavanja. Ove informacije osvetljavaju tamnu stranu operacije koja se često prikazuje kao uspešno vojno dejstvo.
Gujon je istakao da je više od 10.000 srpskih civila prisilno raseljeno iz svojih domova u regionu Ravni Kotari. Njegov izveštaj ukazuje na to da su domovi sistematski pljačkani i uništavani, dok su crkve, groblja, škole i kulturni spomenici oštećeni ili srušeni, što je onemogućilo povratak većini raseljenih porodica. Ova situacija dodatno komplikuje već teške okolnosti u kojima su se ljudi našli tokom rata.
U nastavku svog odgovora, Gujon je naveo da je tokom operacije Maslenica područje bilo pod nadležnošću UNPROFOR-a (United Nations Protection Force), i da su izveštaji Ujedinjenih nacija potvrdili ozbiljna kršenja primirja i neuspeh u zaštiti civila. Ova saznanja dovela su do usvajanja Rezolucije Saveta bezbednosti UN 802, koja je zatražila momentalni prekid neprijateljstava i povlačenje hrvatskih snaga. Gujon je naglasio da, uprkos ovim ozbiljnim kršenjima, niko nikada nije odgovarao za zločine počinjene tokom operacije.
U svom odgovoru, Gujon je takođe izneo kritiku na račun simbolike koja se koristi u kontekstu operacije Maslenica. On je ukazao na to da je pesma Marka Perkovića „Tompsona“, koja prati ovu vojnu akciju, povezana sa veličanjem ustaškog pokreta i režima NDH, poznatog po zločinima nad Srbima, Jevrejima i Romima tokom Drugog svetskog rata. Ova simbolika, prema njegovim rečima, govori sama za sebe i ukazuje na duboke podele koje i dalje postoje u društvu.
Ova rasprava o operaciji Maslenica ukazuje na to koliko su složeni i emocionalno nabijenii događaji iz rata u Hrvatskoj. Dok jedni vide ovu operaciju kao ključnu tačku u oslobađanju teritorija, drugi ukazuju na stradanja i zločine koji su se dogodili tokom tog perioda. Gujonov odgovor i njegovo pozivanje na činjenice o ukupnim gubicima i patnjama koje su pretrpeli Srbi tokom ove operacije otvaraju vrata za dalju diskusiju o pravdi, pomirenju i razumevanju istorije.
U svetlu ovih dešavanja, važno je napomenuti da se sećanje na ratne događaje često koristi u političke svrhe, a različite interpretacije istorije pridonose daljnjim tenzijama među etničkim grupama. U ovom kontekstu, Gujonov poziv na priznavanje svih žrtava i na suočavanje s prošlošću može biti prvi korak ka izgradnji stabilnijih odnosa i budućnosti zasnovane na razumevanju i pomirenju.
U zaključku, operacija Maslenica ostaje tema koja izaziva rasprave i kontroverze, dok se različiti narativi sukobljavaju. Gujonov odgovor Sunčani Glavak i njegovo iznošenje činjenica o ovoj operaciji pružaju priliku za dublje razumevanje složenosti ratne istorije Hrvatske i zahteva pažnju svih koji se bave pitanjima pravde i pomirenja.
