Američki savezni sud je doneo presudu protiv kompanije Gugl, nalažući joj da plati 425,7 miliona dolara zbog nelegalnog špijuniranja korisnika pametnih telefona tokom skoro decenije. Ova presuda je rezultat grupne tužbe koja je obuhvatila oko 98 miliona uređaja u Sjedinjenim Američkim Državama, a suđenje je trajalo više od dve nedelje. Prema izveštajima, špijuniranje je trajalo između 1. jula 2016. i 23. septembra 2024.
Dosuđena odšteta iznosi približno četiri dolara po uređaju, a Gugl je negirao sve optužbe, tvrdeći da nije nepropisno pratio onlajn aktivnosti korisnika koji su se zaštitili podešavanjima privatnosti. Iako su predstavnici kompanije ostali pri ovom stavu, osmočlana porota je zaključila da je Gugl prekršio kalifornijske zakone o privatnosti.
Portparol Gugla, Hoze Kastaneda, izjavio je da je odluka suda pogrešno razumevanje načina na koji njihovi proizvodi funkcionišu i najavio je žalbu. On je dodao da alati za privatnost koje Gugl nudi omogućavaju korisnicima da kontrolišu svoje podatke i da se poštuju njihovi izbori kada isključe personalizaciju.
Advokati koji su podneli tužbu tvrdili su da je Gugl koristio podatke prikupljene sa pametnih telefona bez dozvole korisnika, kako bi prodavao oglase prilagođene njihovim interesima. Ova strategija je donela dodatne prihode kompaniji u iznosu od milijarde dolara. Advokati su prodaju oglasa okarakterisali kao nezakonito profiterstvo, smatrajući da to zaslužuje odštetu od preko 30 milijardi dolara. Iako je presuda donela znatno nižu odštetu od tražene, jedan od advokata je ipak istakao da je ishod tužbe pobeda zaštite privatnosti.
Ova presuda je značajan korak u borbi za zaštitu privatnosti korisnika, posebno u kontekstu sveprisutnog prikupljanja podataka od strane velikih tehnoloških kompanija. U poslednjih nekoliko godina, pitanje privatnosti podataka postalo je sve aktuelnije, a korisnici su sve svesniji svojih prava i načina na koje se njihovi podaci koriste.
Američka javnost je veoma zabrinuta zbog načina na koji velike tehnološke kompanije upravljaju ličnim informacijama korisnika. U ovoj presudi se postavlja pitanje etike u poslovanju i odgovornosti kompanija da poštuju privatnost svojih korisnika. Očekuje se da će ovaj slučaj podstaći slične tužbe protiv drugih tehnoloških firmi koje se bave sličnim praksama.
U svetu gde su podaci postali nova valuta, ovakve presude su od suštinskog značaja za jačanje regulative i zaštite privatnosti. Mnogi stručnjaci očekuju da će se u budućnosti pojačati pritisak na zakonodavce da donesu strože zakone koji će zaštititi korisnike od nelegalnog prikupljanja podataka.
Ovaj slučaj takođe ukazuje na potrebu za većom transparentnošću u radu tehnoloških kompanija. Korisnici bi trebali imati jasnu predstavu o tome kako se njihovi podaci koriste i imati mogućnost da kontrolišu pristup tim informacijama. Uvođenje strožih zakona o privatnosti i zaštiti podataka moglo bi pomoći u smanjenju nepoštenih praksi u industriji.
Na kraju, presuda protiv Gugla predstavlja važno upozorenje svim tehnološkim kompanijama o potrebi za odgovornošću i poštovanjem privatnosti svojih korisnika. Ovaj slučaj će sigurno imati dugoročne posledice na način na koji se kompanije bave podacima i na pravila koja regulišu korišćenje ličnih informacija. U svetu koji se brzo menja, važno je ostati informisan i aktivno se boriti za svoja prava na privatnost.
