Američki tehnološki gigant Gugl pristao je da plati oko 57 miliona evra kako bi rešio spor koji su pokrenuli korisnici pametnih uređaja protiv kompanije. Tužba, podneta u federalnom sudu u San Hozeu u Kaliforniji, optuživala je Gugl zbog navodnog neprimerenog snimanja privatnih razgovora korisnika preko svog glasovnog asistenta – Gugl asistenta – čak i kada aktivaciona fraza poput „Hej, Gugl“ ili „Okej, Gugl“ nije izgovorena.
U tužbi se navodi da je ovaj servis, koji je osmišljen da pomaže korisnicima putem glasovnih komandi, ponekad pogrešno aktiviran i počinjao da snima razgovore bez pristanka korisnika, što je dovelo do ozbiljnih zabrinutosti oko privatnosti. Tužitelji tvrde da su ti snimci korišćeni za ciljanje reklama i druge svrhe bez dozvole korisnika.
Centralna tema tužbe bili su slučajevi tzv. “false accepts” – situacije u kojima je Gugl asistent aktiviran greškom i počeo da snima zvuk čak i kada korisnik nije nameravao da koristi asistenta. Ovi nenamerni zapisi uključivali su fragmente privatnih razgovora, što je navelo tužioce da tvrde da je kompanija “neovlašćeno presrela i snimila poverljive komunikacije”.
Tužitelji su takođe naveli da su podaci prikupljeni na ovaj način ponekad deljeni sa trećim stranama ili korišćeni za obuku algoritama, što je dodatno pokrenulo pitanja o tome kako tehnološki giganti koriste audio podatke svojih korisnika. Gugl je negirao ove tvrdnje i odbacio krivične optužbe, ali se odlučio na nagodbu pre odluke sudije kako bi izbegao dugotrajnu parnicu i veće troškove procesa.
Ova nagodba dolazi u trenutku kada su regulatori i potrošači sve više fokusirani na pitanja digitalne privatnosti i kontrolu ličnih podataka. Gugl nije jedina velika tehnološka kompanija suočena sa sličnim optužbama – Apple je u decembru 2024. godine postigao sličnu nagodbu od 95 miliona dolara u slučaju koji se odnosio na glasovnog asistenta Siri, što je dodatno potvrdilo trend pritiska na industriju da odgovornije postupa sa korisničkim podacima.
U okviru nagodbe, korisnici koji su kupili uređaje sa Gugl asistentom ili su doživeli neželjene aktivacije mogu biti podobni za deo isplate, iako će određeni iznos fonda najverovatnije otići na pokriće pravnih troškova i naknada za advokate. Konačno odobrenje sudije je neophodno pre nego što se sredstva podele.
Slučaj je izazvao veliku pažnju medija i potrošača, koji se sve više brinu o svojim pravima na privatnost u digitalnom svetu. U eri kada je tehnologija sveprisutna, ovakvi slučajevi postavljaju važna pitanja o transparentnosti i odgovornosti velikih kompanija. Mnogi korisnici osećaju da im je privatnost ugrožena, a ovakvi sporovi samo potvrđuju te strahove.
Gugl je, kao jedan od najvećih igrača u tehnološkoj industriji, pod strogim okom regulativnih tela, a ovakvi slučajevi mogu dodatno uticati na njegov imidž i poverenje korisnika. U svetlu ovog sporazuma, korisnici će možda postati oprezniji prilikom korišćenja tehnologije koja uključuje glasovne asistente, a kompanije će morati da preispitaju načine na koje prikupljaju i koriste podatke.
S obzirom na sve veću zabrinutost oko privatnosti, moguće je da će ovakvi slučajevi postati sve učestaliji, što će naterati tehnološke gigante da preispitaju svoje prakse i osiguraju veću zaštitu podataka svojih korisnika. Ova nagodba može biti signal za sve kompanije da je vreme za ozbiljno razmatranje etike i odgovornosti u digitalnom svetu.
