Nakon što je ukrajinska vojska sprovela operaciju „Paukova mreža“, koja je rezultirala uništenjem dela ruske flote strateških bombardera, postavlja se pitanje o nuklearnom balansu između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije. Ova situacija može značajno uticati na strategije odvraćanja i mogućnost preventivnog udara. Ukrajinski dronovi su posebno ciljali bombardere Tu-95 i Tu-22MS, koji su ključni deo ruske nuklearne trijade, zajedno sa kopnenim interkontinentalnim balističkim raketama (ICBM) i balističkim raketama lansiranim iz podmornica (SLBM).
Analitičari na osnovu satelitskih snimaka procenjuju da je uništeno ili oštećeno osam aviona Tu-95, četiri Tu-22MS i jedan transportni avion AN-12. Iako je teško precizno utvrditi obim štete, podaci Instituta za strateške studije sugerišu da je Rusija do 2024. godine imala 13 bombardera Tu-160, 56 Tu-95, 57 Tu-22MS i 24 manja aviona MiG-31K sa hipersoničnim raketama „Kinžal“.
Tu-95MS je turbopropelerski bombarder sa dometom od 15.000 km, dok je Tu-160 supersonični bombarder sa dometom do 12.000 km. Tu-22M3 je supersonični bombarder srednjeg dometa, koji se koristi za konvencionalne i taktičke nuklearne misije. Koncept nuklearne trijade je da se strateške snage podele na tri komponente kako bi se smanjila verovatnoća potpunog uništenja u prvom udaru neprijatelja. Ova strategija omogućava fleksibilnost i osigurava mogućnost uzvratnog udarca.
Dok američka strategija naglašava dominaciju u vazduhu, Rusija se fokusira na razvoj ICBM-ova i SLBM-ova, dok su njeni bombarderi iz sovjetske ere. Na primer, rakete „Bulava“ koje su u službi od 2018. godine, imaju domet od 8.000 do 10.000 kilometara i nose više nezavisnih nuklearnih bojevih glava.
Rusija nastavlja ulagati u svoju podmorničku flotu, a najavljena je gradnja osam novih nuklearnih podmornica, dok će prva podmornica pete generacije biti izgrađena 2027. godine. Ovo je u suprotnosti sa flotom bombardera, koja čeka dolazak futurističkog stelt bombardera PAK-DA. Ovi podaci oslikavaju različite pristupe SAD i Rusije u pogledu nuklearnog odvraćanja i konvencionalne sile.
Strateški bombarderi imaju prednosti, poput sposobnosti odvraćanja i fleksibilnosti tokom misije. Njihovo prisustvo u vazdušnom prostoru blizu granica neprijatelja šalje jasnu političku poruku. Međutim, Rusija nema stelt bombardere kao SAD, što ih čini ranjivima na napade neprijateljske PVO. S druge strane, podmornice su otpornije i teže ih je pronaći.
Gubici bombardera značajno utiču na ruske nuklearne i konvencionalne sposobnosti. Preostala oprema biće pod većim opterećenjem, a analitičari smatraju da će ICBM-ovi i podmornice igrati veću ulogu u nuklearnom arsenalu. Iako su bombarderi korišćeni za nenuklearne misije, gubici će imati slabi efekat na ukupne nuklearne snage.
Tokom sukoba u Ukrajini, Rusija je do sada ograničeno koristila svoje strateške bombardere, obično angažujući četiri do šest letelica po napadu. U jednom od napada korišćeni su bombarderi Tu-95MS za lansiranje krstarećih raketa na ciljeve u Ukrajini, ali se procenjuje da su u tim operacijama korišćeni samo maksimalno šest bombardera.
Strateška avijacija, iako ima važnu ulogu, ne može se uporediti sa balističkim raketama kada je reč o kapacitetu i otpornosti. S obzirom na trenutne gubitke, analitičari predviđaju da će Rusija morati da se oslanja na svoje preostale snage, dok će se njene strategije nuklearnog odvraćanja verovatno prilagoditi novonastalim okolnostima.
