Kako klimatske promene sve brže pogađaju Arktik, Grenland se „smanjuje“. Novo istraživanje danskog instituta „DTU Space“, objavljeno u naučnom časopisu, pokazuje da se ovo dansko područje „uvrće, sabija i rasteže“, dok se istovremeno polako pomera ka severozapadu. Fenomen se dešava zbog tektonskih pomeranja i kretanja zemljine kore, koje izaziva topljenje velikih ledenih pokrivača na površini i smanjenje pritiska na podlogu.
Naučnici navode da ova kretanja dovode do toga da se Grenland horizontalno širi i skuplja, što znači da se neki regioni „rastežu“ i postaju veći, dok se drugi „sabijaju“. Istraživač DTU Space i glavni autor studije, Danjal Longfors Berg, ističe da, sveukupno gledano, to znači da se Grenland smanjuje – ali da bi se to moglo promeniti u budućnosti zbog „ubrzanog topljenja kojem trenutno svedočimo“.
Studija je koristila merenja sa 58 GNSS stanica širom Grenlanda i pokazala da se celo ostrvo u poslednje dve decenije pomerilo ka severozapadu za oko 2 centimetra godišnje. Naučnici tvrde da pritisak opada zbog velike količine leda koja se istopila poslednjih godina, što je direktna posledica klimatskih promena.
Tokom 2024. godine, grenlandski ledeni pokrivač, koji postoji već oko tri miliona godina, izgubio je ukupno 90 gigatona mase. Iako je to najmanji godišnji gubitak leda od 2013. godine, ova godina označava već 28. uzastopnu godinu u kojoj je Grenland izgubio više leda nego što ga je stvorio, što predstavlja ozbiljnu pretnju po ljude i prirodne sisteme širom sveta. Grenlandski ledeni pokrivač je jedan od najvećih izvora slatke vode na planeti i sadrži dovoljno leda da podigne nivo mora globalno za 7,4 metra.
Prema podacima Kopernikus programa, svaki centimetar rasta nivoa mora izlaže oko šest miliona ljudi širom sveta riziku od obalnih poplava. Međutim, podloga Grenlanda se takođe menja zbog „ogromnih“ količina leda koje su se istopile još od vrhunca poslednjeg ledenog doba pre oko 20.000 godina.
Led koji se istopio tokom poslednjih decenija gurnuo je Grenland prema spolja i izazvao izdizanje terena, tako da je tokom tog perioda njegova površina zapravo postala veća. Istovremeno, primećujemo kretanje u suprotnom smeru, gde se Grenland podiže i skuplja zbog praistorijskih promena u ledenim masama, povezanih sa krajem poslednjeg ledenog doba, dodaje Berg.
Ova istraživanja ukazuju na kompleksnost i međuzavisnost kretanja ledenih pokrivača i geoloških procesa. Naučnici ističu da je važno pratiti ove promene, jer one imaju dalekosežne posledice ne samo za Grenland, već i za globalne ekosisteme i klimatske obrasce. S obzirom na ubrzane klimatske promene, potrebno je hitno delovati kako bi se ublažile posledice koje bi mogle nastati usled daljeg topljenja ledenih pokrivača.
U svetlu ovih saznanja, važno je istaknuti da su klimatske promene već sada realnost koja utiče na životne uslove širom sveta. Stoga, istraživači pozivaju na veće globalno angažovanje kako bi se smanjile emisije gasova sa efektom staklene bašte i kako bi se očuvala priroda koja je od ključnog značaja za opstanak čitavog čovečanstva.
Grenland i njegov ledeni pokrivač predstavljaju ključni faktor u razumevanju klimatskih promena i njihovih posledica. U ovom kontekstu, istraživanja poput onih sprovedenih od strane „DTU Space“ ne samo da doprinose naučnom razumevanju, već i podstiču širu javnost na razmišljanje i akciju u vezi sa zaštitom našeg planeta. S obzirom na trenutne trendove, jasno je da je vreme za delovanje sve kraće, a odgovornost za buduće generacije na svima nama.
