U najznačajnijoj trci na lokalnim izborima u Parizu, kandidat Socijalističke partije Emanuel Gregoar ostvario je značajnu prednost u prvom krugu glasanja za gradonačelnika prestonice, sa 38,7 odsto glasova, prema novoj proceni istraživanja koje je sproveo Institut Elabe-Berže za „Figaro“, Radio Monte Karlo i televiziju BFM. Ova trka je od posebnog značaja, s obzirom na to da se očekuje da će rezultati imati uticaj na političku scenu u Francuskoj.
Daleko iza Gregoara nalazi se kandidatkinja desnice Rašida Dati iz stranke Republikanci, koja je u saradnji sa MoDema ostvarila 24,7 odsto glasova. Ova stranka i njen kandidat imaju dugu tradiciju u francuskoj politici, ali se čini da mogu biti u ozbiljnoj konkurenciji sa Gregoarom, s obzirom na njegovu trenutnu prednost. Treće mesto zauzima Pjer-Iv Burnazel iz saveza Preporod i Horizonti, blizak predsedniku Emanuelu Makronu, sa 12,1 odsto glasova. Ovaj rezultat ukazuje na to da Makronove stranke ne uspevaju da privuku veću podršku među biračima.
Na četvrtom mestu nalazi se kandidatkinja radikalne levice, Sofija Šikiru iz pokreta Nepokorena Francuska, koja je osvojila 11,6 odsto glasova. Ovaj rezultat ukazuje na to da radikalna levica i dalje ima značajnu podršku među građanima Pariza. Peta je Sara Knafo iz desničarske stranke Rekonkvista, bliska saradnica bivšeg francuskog ministra ekonomije Bruna Le Mera, sa 9,6 odsto glasova. Prema trenutnim procenama, ona neće uspeti da se plasira u drugi krug.
Birališta na lokalnim izborima u Francuskoj zatvorena su večeras u 20 časova, a procenjena izlaznost u prvom krugu iznosila je 57,6 odsto birača. Ukoliko se ova procena potvrdi, to bi značilo da je izlaznost znatno veća nego 2020. godine, kada je glasalo 44,66 odsto birača, ali i niža nego 2014. godine, kada je izlaznost iznosila 63,55 odsto. Pravo glasa imalo je oko 48,7 miliona građana u celoj zemlji.
Analitičari smatraju da su ovi lokalni izbori ključni test za predsedničke izbore koji će se održati 2027. godine. Takođe, ističe se da će sistem glasanja u dva kruga testirati snagu krajnje desničarskog Nacionalnog okupljanja (RN) i potencijalne političke saveze. Ovi izbori su prilika za stranke da pokažu svoju snagu i privuku podršku birača, što može uticati na buduće političke strategije i koalicije.
Drugi krug glasanja zakazan je za 22. mart, kada će se odlučivati o konačnom pobedniku i novom gradonačelniku Pariza. Očekuje se da će preostali kandidati morati da mobilizuju svoje pristalice i steknu dodatnu podršku kako bi se borili za ulazak u drugi krug, s obzirom na to da je prvih pet kandidata već jasno postavljeno. Ovi izbori će takođe pružiti uvid u to kako se birači u Parizu postavljaju prema trenutnim političkim pitanjima, kao što su ekonomski izazovi, društvena pravda, kao i upravljanje gradom.
U svetlu ovih rezultata, jasno je da će se politička scena u Francuskoj nastaviti razvijati, a kandidati iz različitih političkih spektra će morati da se prilagode kako bi privukli što širu podršku birača. Ovi lokalni izbori predstavljaju priliku za stranke da testiraju svoje strategije i pripreme se za buduće izazove na nacionalnom nivou.
