Grčki turistički sektor suočava se sa ozbiljnim nedostatkom radne snage pred predstojeću letnju sezonu. Prema procenama, potrebno je još oko 80.000 radnika kako bi se zadovoljile potrebe hotelskih i ugostiteljskih objekata. Ovaj problem se dodatno pogoršava činjenicom da poslodavci sve više pribegavaju zapošljavanju tražilaca azila u Grčkoj, kao i radnicima iz drugih zemalja.
Na velikim grčkim ostrvima, poput Krita i Rodosa, pojavljuju se izveštaji o poslodavcima koji „kradu“ zaposlene od konkurencije nudeći im bolje plate i radne uslove. Potražnja za različitim radnim mestima, uključujući menadžere recepcija, čistačice, spasioce, portire, konobare i kuvare, raste, a hotelijeri se suočavaju sa izazovima pronalaženja kvalifikovanih radnika.
Dimitris Statokostopulos, vlasnik restorana, naglašava da su Grci u poslednje vreme skloniji kancelarijskim poslovima koji imaju fiksno radno vreme, umesto da rade noću ili tokom vikenda. Ova promena u preferencijama radne snage može dodatno otežati situaciju u sektoru turizma, koji čini 25 odsto grčkog bruto domaćeg proizvoda i predstavlja ključni motor privrede.
Jorgos Hocoglu, predsednik Panhelenske federacije radnika u ugostiteljstvu i turizmu (POEET), ističe da je trenutna situacija delimično rezultat pandemije COVID-19 koja je uzrokovala egzodus radnika. Nedostatak kvalifikovanih i iskusnih radnika, posebno u hotelijerskoj i prehrambenoj industriji, postaje sve očigledniji.
Osim turizma, i drugi sektori poput građevinarstva i poljoprivrede suočavaju se sa sličnim nedostatkom radne snage. Grčka se ne samo da se suočava sa dramatičnim demografskim padom, već se i dalje oporavlja od gubitka više od 500.000 uglavnom visokokvalifikovanih studenata i radnika usled skoro decenijske ekonomske krize.
U pokušaju da reši ovaj problem, grčka vlada, pod pritiskom lokalnih poslanika, razmatra legalizaciju statusa oko 30.000 neregistrovanih migranata. Takođe, potpisani su bilateralni sporazumi sa zemljama kao što su Egipat, Vijetnam, Bangladeš, Gruzija, Indija i Moldavija radi olakšavanja mobilnosti radne snage i smanjenja pritiska na tržištu rada.
Ove mere su ključne za stabilizaciju tržišta rada u Grčkoj, koje se suočava sa izazovima u kontekstu globalne ekonomske situacije. U međuvremenu, mnogi poslodavci se nadaju da će privući radnike nudeći bolje uslove rada, dok istovremeno pokušavaju da se izbore sa rastućim troškovima poslovanja.
S obzirom na složenu situaciju, grčki turistički sektor će morati da pronađe održiva rešenja kako bi privukao potrebnu radnu snagu i održao konkurentnost na međunarodnom tržištu. U narednim mesecima, praćenje trendova u zapošljavanju i reakcija vlade na demografske promene biće od ključnog značaja za budućnost grčke ekonomije.
U svetlu ovih izazova, stručnjaci upozoravaju da će Grčka morati ozbiljno da razmotri svoje politike prema radnoj snazi kako bi stvorila privlačnije uslove za radnike, posebno u sektorima koji su od vitalnog značaja za ekonomiju. Samo kroz efikasne mere i strateško planiranje, Grčka može osigurati održivu budućnost za svoj turistički sektor i širu ekonomiju.
