Novoimenovani grčki ministar za migracije Tanos Plevris izjavio je danas da vlada Grčke planira da uvede nove „destimulacije“ za migrante, s ciljem suzbijanja njihovog dolaska, kao odgovor na povećani priliv migranata iz Libije u poslednjim nedeljama. Plevris je za lokalnu televiziju Skaj rekao da konzervativna vlada Nove demokratije usvaja „politiku zasnovanu na odvraćanju“, kao deo nove kampanje za odvraćanje migranata, preneo je Politiko.
Prema njegovim rečima, nova politika prema migrantima podrazumeva ponovnu procenu svih državnih beneficija koje tražioci azila dobijaju. „Od sada će vlada slediti politiku drastičnog smanjenja davanja. Između ostalog, zatražio sam preispitivanje menija koji se daje u kampovima, a koji je trenutno poput hotela“, rekao je ministar.
Plevris je takođe najavio da ministarstvo na čijem je čelu radi na novom zakonu prema kojem će se tražioci azila krivično goniti ako ostanu u Grčkoj nakon što im je zahtev odbijen. Kazna za taj prekršaj mogla bi iznositi do pet godina zatvora, osim ako se pojedinac ne složi da dobrovoljno napusti zemlju.
Grčka vlada će kasnije večeras glasati o amandmanu kojim se obustavlja obrada zahteva za azil za one koji stižu iz Severne Afrike. Ovaj amandman predviđa njihov prisilni povratak, bez registracije, u zemlju porekla ili izlaska. Obustava obrade zahteva za azil će u početku trajati tri meseca.
U poslednjih nekoliko nedelja, oko 9.000 ljudi iz Libije stiglo je na grčko ostrvo Krit, što je skoro dvostruko više migranata nego što je na to ostrvo stiglo tokom cele 2024. godine. Samo tokom proteklog vikenda, stiglo je oko 2.000 migranata.
Plevris je takođe rekao da vlada razmatra zakon koji bi državi omogućio da zadrži migrante do pet godina. Komesar za ljudska prava Saveta Evrope, Majkl O’Flaerti, pozvao je grčke poslanike da odbace ovaj amandman. O’Flaerti je istakao da bi ovaj predlog legalizovao povratnike koji bi se suočili sa rizikom od mučenja i drugih ozbiljnih kršenja ljudskih prava, što bi predstavljalo kršenje obaveza prema Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima.
Ove mere dolaze u trenutku kada se Grčka suočava s povećanim pritiskom na svoj sistem azila, usled rastućeg broja migranata koji dolaze iz Libije i drugih severnoafričkih zemalja. Grčka je često bila na prvoj liniji evropske migracione krize, a nova vlada se suočava s izazovima da pronađe ravnotežu između humanitarnih obaveza i nacionalne sigurnosti.
Stručnjaci za ljudska prava i nevladine organizacije upozoravaju da bi ove mere mogle imati ozbiljne posledice po migrante i tražioce azila, koji već trpe zbog teških uslova života u kampovima. Kritičari tvrde da bi politika „odvraćanja“ mogla dovesti do kršenja ljudskih prava i dodatno pogoršati situaciju za ranjive grupe.
Ministar Plevris je naglasio da će nove politike biti usmerene na zaštitu interesa grčke države i da će vlada raditi na jačanju granica i sprečavanju ilegalnih ulazaka. „Naša odgovornost je da štitimo naše građane i naše zakonodavstvo“, rekao je on.
U međuvremenu, humanitarne organizacije pozivaju na hitnu pomoć migrantima koji se nalaze u teškim uslovima, naglašavajući da je potrebno obezbediti osnovne uslove života i ljudska prava za sve osobe koje traže azil. Promena politike prema migrantima može izazvati nove tenzije i izazove za grčku vladu, koja se suočava s pritiscima i iznutra i spolja.
U svetlu svih ovih događaja, Grčka će morati pažljivo da razmotri svoje pristupe u vezi s migrantima, uzimajući u obzir kako potrebe domaće populacije, tako i humanitarne obaveze prema onima koji traže zaštitu.
