Britanac Džejson Prajs (54), koji je koristio detektor metala da bi pronalazio metalne predmete u zemlji, pesku ili plitkoj vodi, osuđen je zbog prevare nakon što je priznao da je „otkrivene“ rimske artefakte kupovao putem platforme eBay i predstavljao ih kao autentične arheološke nalaze. Ovu informaciju potvrdila je policija grofovije Linkolnšir.
Prajs je tvrdio da je 2019. godine u selu Lizingem pronašao redak rimski broš u obliku konja, koji je proglašen izuzetno značajnim nalazom i privremeno promenio razumevanje rimske ornamentike u Britaniji. Ovaj broš, opisan kao „otkriće koje se viđa jednom u životu“, izazvao je veliko interesovanje javnosti i doprineo njegovoj reputaciji.
Na osnovu ovog pronalaska, Prajs je primio 5.000 funti za izlaganje predmeta u muzeju, kako prenosi britanski Telegraph. Međutim, policija je otkrila da je tokom više godina dostavljao sumnjive predmete Savetu grofovije Linkolnšir u okviru Programa za prenosive antikvitete, uključujući rimske novčiće i druge artefakte, za koje je kasnije utvrđeno da nisu autentični.
Istražitelji su utvrdili da su mnogi od tih predmeta kupljeni putem interneta, a Prajs ih je potom zakopavao kako bi podstakao sprovođenje arheoloških iskopavanja. Ova prevara izazvala je zabrinutost među arheolozima i ljubiteljima istorije, jer je narušila poverenje u sistem otkrivanja i čuvanja arheoloških artefakata.
Prajs je pred Krunskim sudom u Linkolnu osuđen na 12 meseci zatvora, uslovno na dve godine, nakon što je priznao četiri tačke optužnice za prevaru lažnim predstavljanjem. Osim zatvorske kazne, naloženo mu je da Savetu grofovije Linkolnšir isplati 3.250 funti odštete, kao i da odradi 150 sati neplaćenog rada i učestvuje u rehabilitacionom programu.
Predstavnici lokalnih vlasti ocenili su da je slučaj „izuzetno razočaravajući“, ali su takođe istakli da su ovakvi incidenti retki zahvaljujući strogoj proveri predmeta pre njihovog uvrštavanja u muzejske zbirke. Ovaj slučaj ponovo je otvorio pitanja o etici i odgovornosti u prikupljanju i očuvanju arheoloških artefakata, kao i o važnosti verifikacije autentičnosti pronađenih predmeta.
U svetlu ovog skandala, stručnjaci pozivaju na jaču regulaciju i nadzor tržišta antikviteta kako bi se sprečile slične prevare u budućnosti. Ovaj incident ukazuje na potrebu za edukacijom i osvešćivanjem kako ljubitelja istorije, tako i kolekcionara, o važnosti etičkog pristupa u prikupljanju i čuvanju kulturnog nasleđa.
Kao zaključak, slučaj Džejsona Prajsa je podsetnik na složenost i izazove s kojima se suočava arheološka zajednica u suočavanju s prevarama i lažnim predstavljanjem. Pitanje autentičnosti artefakata ostaje ključno za održavanje integriteta arheoloških nalaza, a ovakvi incidenti samo pojačavaju potrebu za transparentnošću i odgovornošću u svim aspektima arheoloških istraživanja.
