Litvanske vlasti su nedavno izdale apel građanima da osposobe skloništa usled rastuće zabrinutosti od mogućeg sukoba sa Rusijom. Ova baltička država, koja se nalazi između Belorusije i ruske enklave Kalinjingrad, već duže vreme upozorava na potrebu za pripremama. Prema zvaničnim podacima, trenutno u Litvaniji postoji 6.453 skloništa, koja mogu da prime oko milion i po ljudi, što je tek nešto više od polovine ukupnog stanovništva zemlje.
U svetlu nedavnih incidenata s dronovima, zabrinutost među građanima je dodatno porasla. Kako bi se osigurala zaštita, ubrzana je izgradnja i modernizacija podzemnih objekata. U prestonici Vilnjusu, neki stanari su se sami potrudili da adaptiraju podrum svojih zgrada u skloništa, a mnoge zajednice slede njihov primer.
Napetosti su dodatno eskalirale nakon što su u julu iz Belorusije u Litvaniju ušla dva drona tipa Gerbera. Iako nije bilo povređenih, ovaj incident je vlastima dao ozbiljno upozorenje. Međutim, izazov predstavlja to što više od polovine opština u Litvaniji nema dovoljno skloništa, a kritičari tvrde da mnoga od postojećih skloništa zapravo postoje samo na papiru, što dodatno komplikuje situaciju.
Grad Vilnjus planira modernizaciju 32 skloništa koja bi, u slučaju vanrednog stanja, morala biti spremna za upotrebu u roku od 12 sati. Ministarstvo unutrašnjih poslova je pokrenulo program civilne zaštite vredan desetine miliona evra, a buduće javne i stambene zgrade biće obavezno opremljene skloništima, prema uzoru na praksu u Finskoj i Švajcarskoj.
Crveni krst u Litvaniji redovno organizuje obuke za snalaženje u kriznim situacijama, koje obuhvataju ratne, ekološke i nuklearne pretnje. Volonter Rokas Dvarvitis ističe važnost edukacije građana o tome kako da prepoznaju opasnosti, gde da se sklone i kako da pripreme potrebne zalihe.
Pored toga, glavni grad je usvojio plan evakuacije koji predviđa da bi ranjive grupe napustile grad, dok bi oni sposobni za borbu ostali da pomognu vojsci. Kako napetosti nastavljaju da rastu, Litvanija intenzivira svoje pripreme i uči iz iskustava Ukrajine. Dok se skloništa obnavljaju i zajednice mobilišu, zemlja se priprema za neizvesnu budućnost na strateškom istočnom krilu NATO-a.
Litvanija se suočava s brojnim izazovima u oblasti nacionalne sigurnosti. U svetlu trenutnih globalnih tenzija, vlasti su svesne da je potrebno preduzeti sve mere kako bi se zaštitila sigurnost građana. Povećanje broja skloništa i njihova modernizacija su ključni koraci u tom pravcu.
Osim toga, važno je napomenuti da Litvanija nije jedina zemlja koja se suočava s ovim izazovima. Mnoge druge evropske države takođe preduzimaju slične mere kako bi obezbedile svoje stanovništvo i pripremile ih za potencijalne krize. U tom smislu, međunarodna saradnja i razmena informacija između zemalja članica NATO-a može biti od ključne važnosti za unapređenje nacionalne i kolektivne sigurnosti.
U zaključku, Litvanija se suočava s ozbiljnim bezbednosnim pretnjama, a vlasti su odlučne da preduzmu sve potrebne mere kako bi osigurale sigurnost svojih građana. Pripreme koje se sprovode, kao i edukacija stanovništva, predstavljaju ključne aspekte strategije koja ima za cilj da osigura mir i stabilnost u zemlji. U svetlu ovih događaja, važno je da građani budu informisani i spremni na sve moguće scenarije, kako bi se zajedno suočili sa izazovima koji dolaze.
