Grad Kiruna, na krajnjem severu Švedske, poznat po svom rudarskom nasleđu, suočava se sa jednim od najradikalnijih urbanih preobražaja na svetu. Ovaj grad, koji se nalazi oko 145 kilometara severno od Arktičkog kruga, počinje da se seli zbog sleganja tla izazvanog širenjem podzemnog rudnika gvožđa. U okviru ovog projekta, hiljade stanovnika i zgrada biće preseljene, a novi grad se gradi oko tri kilometra istočno od starog jezgra.
Proces preseljenja započet je pre više od dve decenije, a završetak se očekuje do 2035. godine. Kiruna je osnovana pre 125 godina kao rudarski grad švedske državne kompanije LKAB, koja proizvodi oko 80 odsto ukupne količine gvožđa iskapanog u Evropskoj uniji. Pored gvožđa, LKAB je nedavno otkrio jedno od najvećih poznatih nalazišta retkih zemnih elemenata u Evropi, čime je dodatno ojačao svoj značaj u obezbeđivanju sirovina neophodnih za zelenu tranziciju.
Predsednik gradskog veća, Mats Taveniku, ističe da svaki stanovnik Kirune zna da će pre ili kasnije morati da se iseli zbog zavisnosti od rudarske industrije. Ovaj proces preseljenja nije samo fizički premeštaj, već donosi i niz političkih, ekonomskih i ekoloških izazova. Zabrinutost je izražena zbog uticaja rudarskih aktivnosti na održivost zajednice, posebno kada je reč o tradicionalnom uzgoju irvasa i kulturi autohtonog naroda Sami.
Lokalna samouprava i LKAB su zatražili veću finansijsku podršku države, kao i ustupanje dodatnog zemljišta za potrebe novog grada. Proširenje rudnika zahtevaće preseljenje još oko 6.000 ljudi i 2.700 domaćinstava, a troškovi odštete u narednih deset godina procenjuju se na oko 22,5 milijardi švedskih kruna, što je otprilike dve milijarde evra. Stanovnicima se nudi tržišna vrednost nekretnina uvećana za 25 odsto ili mogućnost izgradnje novog doma, a oko 90 odsto njih odlučilo se za novu kuću.
Ipak, dodatnu zabrinutost izaziva činjenica da bi novi deo grada tokom zime mogao biti i do 10 stepeni Celzijusa hladniji. Studija Univerziteta u Geteburgu ukazuje na to da je novo gradsko jezgro planirano na području gde se zadržava hladan vazduh, što može dodatno pojačati osećaj hladnoće tokom dugih arktičkih zima.
Ovaj ambiciozni projekat preseljenja ne predstavlja samo izazov za grad Kirunu, već i primer kako se urbanizam može prilagoditi potrebama industrije i očuvanju prirodnih resursa. Iako se suočava sa brojnim izazovima, Kiruna takođe pokazuje kako se zajednice mogu prilagoditi i inovirati u svetu koji se brzo menja. Grad se nada da će, uprkos svim preprekama, uspeti da očuva svoj identitet i zajednicu, dok se istovremeno prilagođava novim ekonomskim i ekološkim zahtevima.
Ovaj proces preseljenja i transformacije Kirune može poslužiti kao model za slične situacije širom sveta, gde se zajednice suočavaju sa izazovima uzrokovanim industrijskim razvojem i klimatskim promenama. S obzirom na sve veći pritisak na prirodne resurse i potrebu za održivim razvojem, Kiruna će morati da pronađe ravnotežu između rasta i očuvanja svog jedinstvenog nasleđa.
