Evropska unija je objavila da će 2024. godina najverovatnije biti najtoplija u istoriji, prema podacima Evropske službe za klimatske promene Kopernikus. Ovo će nadmašiti 2023. godinu, koja je trenutno zabeležena kao najtoplija godina ikada. Ova vest dolazi uoči klimatskog samita Ujedinjenih nacija COP29 u Azerbejdžanu, gde će se zemlje boriti za povećanje finansiranja za borbu protiv klimatskih promena.
Direktor C3S, Karlo Buontempo, istakao je da su klimatske promene glavni uzrok ovog rekordnog rezultata. Klimatolog Sonja Seneviratne pozvala je vlade da na COP29 postignu dogovor o jačim akcijama za smanjenje emisije ugljen-dioksida iz fosilnih goriva.
Prema Pariskom sporazumu iz 2015. godine, zemlje su se obavezale da rade na ograničavanju globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa kako bi se izbegle najteže posledice klimatskih promena. Iako ova granica još uvek nije dostignuta, C3S predviđa da bi globalna temperatura mogla premašiti ciljeve Pariskog sporazuma oko 2030. godine. Ovo ukazuje na hitnost jačih akcija zaštite životne sredine.
Najnovije prognoze o globalnom zagrevanju alarmiraju naučnike i političare širom sveta. Sve više se prepoznaje potreba za hitnim merama kako bi se zaustavile katastrofalne posledice klimatskih promena. Evropska unija i ostale države treba da preduzmu odlučne korake kako bi smanjile emisije gasova sa efektom staklene bašte i prešle na obnovljive izvore energije.
Klimatske promene već imaju ozbiljan uticaj na biljni i životinjski svet, kao i na ljude širom sveta. Ekstremni vremenski uslovi, poput suša, poplava i požara, postaju sve češći i ozbiljniji. Očekuje se da će se ovi problemi samo pogoršati ako se ne preduzmu adekvatne mere zaštite životne sredine.
Zemlje širom sveta moraju da sarađuju i preduzmu zajedničke akcije kako bi se zaustavile klimatske promene i sačuvala planeta za buduće generacije. Svaka država treba da preuzme odgovornost za svoj doprinos globalnom zagrevanju i da radi na smanjenju svojih emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Evropska unija će igrati ključnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena i promovisanju održivog razvoja. EU već radi na implementaciji ambicioznih ciljeva za smanjenje emisija i povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije. Međutim, potrebno je više globalne saradnje i koordinacije kako bi se postigli zajednički ciljevi za zaštitu životne sredine.
COP29 samit Ujedinjenih nacija u Azerbejdžanu će pružiti priliku za države da se sastanu i razgovaraju o planovima za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i zaštite životne sredine. Očekuje se da će se postići dogovori o novim merama i akcijama koje će pomoći u borbi protiv klimatskih promena.
Nadamo se da će države prepoznati hitnost situacije i preduzeti odlučne korake kako bi zaustavile dalje globalno zagrevanje. Svaka akcija, ma koliko mala, može napraviti razliku u zaštiti planete i stvaranju bolje budućnosti za sve nas. Sada je vreme za hitnu akciju i zajednički rad ka očuvanju životne sredine.
