Tim Gorske službe spasavanja često se suočava sa izazovima koji su deo njihovog svakodnevnog rada, a to je spašavanje ljudskih života. Ovi hrabri pojedinci su obučeni da reaguju u situacijama kada drugi ne bi smeli da se upuste. O tome kako izgleda njihov poziv, koje su najveće prepreke i važnost preventive kao dela njihovog posla, za Euronews Srbija govorila je spasilac Matea Nikolić.
Matea ističe da su nezgode u planini česte, kako među rekreativcima, tako i među profesionalcima. Planina nije lako pristupačan teren, a vrhunac sezone dešava se od kraja proleća do jesenjih meseci. Ipak, Gorska služba spasavanja ima mnogo aktivnosti i tokom zimske, skijaške sezone.
Mnogi rekreativci precene svoje mogućnosti i često se upuštaju u situacije za koje nisu spremni. Nikolić objašnjava da ljudi ne razumeju sve rizike koji ih mogu zadesiti, te se ne opreme adekvatno – bilo da se radi o odeći, tehnologiji ili osnovnim potrebama kao što su svetla i baterije. „Bilo koga može da sustigne mrak, veoma je bitno imati lampu“, naglašava ona.
Iako boravak u prirodi može biti izuzetno prijatan, upozorava da je ključno poznavati planinu. Preporučuje rekreativcima da se konsultuju sa iskusnijim planinarima pre nego što krenu u avanturu. „Uvek treba imati svetlo, dovoljno baterija i telefon za navigaciju i komunikaciju“, dodaje Nikolić.
Jedan od najčešćih poziva Gorskoj službi spasavanja dolazi zbog gubljenja u planini. „Ljudi ne znaju kada će sunce zaći, ne procene koliko im je vremena potrebno za povratak ili završetak ture. Dešava se da skrenu s puta, ne ostavljajući dovoljno vremena da se vrate pre noći“, objašnjava ona.
Kada Gorska služba primi poziv, tim spasilaca ne zna odmah koliko je situacija hitna. „Moramo biti spremni na sve – pretrage, teške povrede i najgore ishode. Uvek se nadamo da je situacija bezopasnija, ali to nije uvek slučaj“, kaže Nikolić.
U slučaju pretraga, spasioci pokušavaju da stupe u kontakt sa osobom ili grupom kojoj je potrebna pomoć, kako bi utvrdili njihovu tačnu lokaciju i eventualne povrede. Akcija završava kada se spasioci uspešno približe osobi ili grupi i pomognu im da se vrate na sigurno.
Posao spasilaca je, prema rečima Nikolić, opasan, težak, ali i veoma human i interesantan. „Nauče se stvari koje se ne mogu naučiti na drugim mestima. To je iskustvo koje se teško dobija, ali može biti vrlo korisno u životu“, naglašava ona. Priroda je dobar saveznik kada je vreme lepo, ali može biti vrlo surova tokom loših vremenskih uslova.
Da bi neko postao član Gorske službe spasavanja, proces je dugotrajan i zahteva prijavu, fizičke provere i rigorozne obuke. „Svake godine moramo da overavamo licencu, koja se sastoji iz nekoliko etapa, uključujući testove iz medicine, zavojne tehnike i osnove tehničkog spasavanja“, objašnjava ona.
Tokom avgusta, Gorska služba je imala konkurs za prijem novih članova. „Prošla su uvodna testiranja, a kandidati za obuku su izabrani. Njih čeka nekoliko teških obuka i finalne provere“, dodaje Nikolić.
Za nju, Gorska služba spasavanja predstavlja nešto veoma posebno. „Privilegija je biti deo toga, a privatni i poslovni život usklađujem koliko mogu“, zaključuje ona. Matea Nikolić, kao inženjer elektrotehnike, svoje slobodno vreme koristi i za rad u Gorskoj službi spasavanja, pokazujući time da je ljudski život zaista najvredniji resurs koji treba čuvati.
