Gordan Stanić, vlasnik radnje za dekoraciju i prodaju školskog pribora u Blacu, postao je heroj nakon što je pronašao pun štos novčanica na putu i odlučio da ih vrati vlasniku umesto da ih zadrži za sebe. Nakon što je saznao da je novac izgubio penzioner koji prima penziju ispod minimalca, Gordan je odlučio da sledi svoju savest i pronađe vlasnika.
Nakon što je dobila informaciju od jedne žene koja je nekada radila u banci, Gordan je uspeo da kontaktira čoveka koji radi u obezbeđenju u policiji i sazna ime vlasnika novca. Nakon što je penzionerova snaja došla u radnju da preuzme novac, Gordan nije želeo da ga prihvati kao nagradu, već je insistirao da se novac vrati vlasniku. Na kraju, snaja je ostavila novac da sebe i porodicu počasti pićem.
Gordan ističe da je plemenitost i poštenje nešto što bi svi trebali da imaju i da je normalno vratiti izgubljene stvari, posebno kada su u pitanju velike sume novca. On poručuje građanima da budu oprezni kada izlaze iz banaka i menjačnica jer nije svima stalo do vraćanja izgubljenih stvari. Gordan ističe da nije želeo da ispadne heroj, već je samo želeo da vrati novac vlasniku.
Ova priča o poštenju i plemenitosti Gordan Stanića postala je inspiracija mnogima, pokazujući da postoje ljudi koji još uvek cene moralne vrednosti i poštenje. Gordan je postao primer kako treba postupiti kada se nađe izgubljen novac, pokazujući da je važno slediti svoju savest i pomoći drugima u nevolji. Njegova humana gesta dobrog dela se pročula ne samo u njegovom mestu Blacu, već i širom Srbije, ističući da dobročinstvo i poštenje još uvek postoje među ljudima.
