Jedan od najvećih svetskih umova, Nikola Tesla, umro je na Božić 1943. godine u Njujorku, gde je živeo više od šest decenija. Njegova smrt nije prošla nezapaženo, a komemoraciji koja je održana u Katedrali St. John the Divine prisustvovalo je oko 2.000 ljudi, među kojima su bili i mnogi dobitnici Nobelove nagrade. Tesla je tokom svog života patentirao više od 700 izuma, od kojih su mnogi ostali nezaštićeni kao dar čovečanstvu. Njegova dostignuća ostaju neprevaziđena, a uticaj koji je imao na nauku i tehnologiju se oseća i danas.
Mark Sajfer, jedan od najuticajnijih Teslinih biografa, istakao je da je njegova smrt bila tužna vest čak i za prvu damu Elenor Ruzvelt. U Katedrali posvećenoj Svetom Jovanu, koja se smatra jednom od najvećih crkvenih građevina na svetu, održana je ova komemoracija. Iako je njena gradnja započela krajem 19. veka, nikada nije završena, ali je poznata po impozantnom gotičkom enterijeru i veličanstvenoj fontani Mira.
Sajfer je naglasio da su mnogi poznati ljudi, uključujući Edvina Armstronga, izumitelja AM i FM radija, i Dejvida Sarnoffa, čelnika NBC televizije, nosili Teslin kovčeg na sahrani. Tadašnji gradonačelnik Njujorka, Fiorelo La Gvardija, pročitao je prekrasnu posmrtnu besedu koju je napisao Luj Adamič, slovenački pisac koji je bio veliki obožavalac Tesle. U toj besedi, La Gvardija je rekao da je Tesla umro siromašan, ali da je bio jedan od najuspešnijih ljudi koji su ikada živeli. Njegova dostignuća, dodao je, biće sve veća kako vreme prolazi.
Tesla je umro u hotelu “Njujorker“, gde je živeo poslednjih deset godina svog života. Iako je na kraju života mnogima delovao kao starac koji hrani golubove, zapravo je razgovarao sa najmoćnijim ljudima svog vremena, uključujući britanske i američke zvaničnike o završetku Drugog svetskog rata. Sajfer, koji proučava Teslu više od 50 godina, tvrdi da je Tesla „čovek budućnosti“.
Ove godine, u organizaciji Tesline naučne fondacije iz Filadelfije, biće održana međunarodna konferencija „U duhu Tesle“. Tesla je, prema rečima Sajfera, tokom svog života ostvario brojne kontakte i uticaje, a njegova vizija i ideje i dalje inspirišu mnoge ljude širom sveta.
Nikola Tesla rođen je 1856. godine u Hrvatskoj, a svoju karijeru započeo je 1878. godine kao pomoćni inženjer. Počeo je raditi u Centralnom telefonskom uredu u Budimpešti, a zatim u Edison’s Continental Company u Parizu. Prvi patent podneo je 1884. godine, a tokom svog života je zaslužan za više od 700 patenata, od kojih je više od 300 zaštićeno u 27 zemalja. Njegovi izumi obuhvataju širok spektar tehnologija, uključujući primenu visokofrekventnih struja u medicinske svrhe, što nikada nije pokušao da zaštiti.
Tesla je poznat po svojim doprinosima razvoju električne energije i komunikacija, a njegova dostignuća su predstavljena u najvećem muzejsko-obrazovnom i istraživačkom kompleksu na svetu, Smitsonijanu. Njegov rad i inovacije su deo Kuće slavnih pronalazača u Aleksandriji, gde se nalazi uz bok sa velikim imenima poput Tomasa Edisona i Abrahama Linkolna.
Kroz svoje inovacije, Tesla je postavio temelje za budući razvoj tehnologije, a njegov uticaj se može videti u svakodnevnom životu. Njegova vizija o besplatnoj energiji za sve i dalje inspiriše naučnike i inovatore širom sveta. Kao simbol napretka i ljudske sposobnosti da menja svet, Tesla ostaje jedan od najvažnijih i najinspirativnijih izumitelja u istoriji.
