SARAJEVO – Godišnja stopa rasta potencijalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Bosni i Hercegovini za ovu godinu procenjena je na 3,6 posto, saopštila je danas Centralna banka BiH. Ova procena dolazi u trenutku kada se ekonomija suočava sa raznim izazovima i potrebom za strukturnim reformama kako bi se osigurala dugoročna održivost rasta.
Prema podacima koje je objavila Centralna banka, uz ovu stopu rasta potencijalnog BDP-a, BDP jaz je blago negativan i iznosi minus 0,1 procenat ispod projektovanog realnog BDP-a. Ovaj podatak preneo je portal Kliks, ističući da se ekonomija BiH suočava sa teškom situacijom na tržištu rada, gde demografske promene igraju značajnu ulogu.
U saopštenju Centralne banke se naglašava da faktor rada već beleži opadajući doprinos rastu BDP-a, što je rezultat demografskih promena i problema na tržištu rada. U narednom periodu, očekuje se blago usporavanje rasta potencijalnog BDP-a, što ukazuje na potrebu za hitnim reformama koje bi mogle pomoći u jačanju ekonomskih performansi.
„U trenutnim okolnostima, procenjena stopa rasta potencijalnog BDP-a nije dovoljna za dugoročno održiv rast. Kako bismo osigurali stabilnost i rast ekonomije, potrebne su nam strukturne reforme koje će stimulisati angažovanje neaktivnog radno sposobnog stanovništva“, ističu iz Centralne banke. Ove reforme, zajedno sa merama za povećanje produktivnosti, smatraju se ključnim za podizanje dugoročnog rasta potencijalnog BDP-a u BiH.
Jedan od glavnih izazova sa kojima se Bosna i Hercegovina suočava jeste niska stopa zaposlenosti, koja je posledica ne samo ekonomskih, već i socijalnih faktora. Demografske promene, kao što su starenje stanovništva i emigracija mladih ljudi, dodatno pogoršavaju situaciju. U tom kontekstu, važno je usmeriti napore na aktivaciju neaktivnog stanovništva i pružiti im mogućnosti za zapošljavanje.
Osim toga, Centralna banka naglašava da su strukturne reforme neophodne kako bi se poboljšala konkurentnost ekonomije. To podrazumeva unapređenje poslovnog okruženja, smanjenje birokratije i povećanje efikasnosti javnog sektora. Takođe, važno je raditi na obrazovanju i obuci radne snage kako bi se prilagodila potrebama tržišta.
U poslednjih nekoliko godina, Bosna i Hercegovina je zabeležila određene pozitivne pomake u ekonomiji, ali su ti napretci bili neujednačeni i često su se suočavali sa preprekama. Investicije u infrastrukturu, kao i evropske integracije, predstavljaju potencijalne izvore rasta, ali je potrebno da se stvore uslovi koji će podsticati ulaganja i razvoj.
U svetlu ovih izazova, Centralna banka poziva vlade entiteta i institucije da se usmere ka aktivnim politikama koje će podržati rast i razvoj. „Samo kroz zajednički rad na reformama možemo osigurati bolju budućnost za građane BiH“, zaključuju iz Centralne banke.
U daljem razmatranju ekonomskih perspektiva BiH, važno je takođe naglasiti potrebu za jačanjem privrede kroz diversifikaciju sektora. Oslanjanje na nekoliko ključnih industrija može biti rizično, pa bi trebalo raditi na razvoju novih sektora koji mogu doprineti stabilnosti i rastu.
S obzirom na sve navedeno, Bosna i Hercegovina se nalazi na raskrsnici. Dok je trenutna stopa rasta potencijalnog BDP-a pozitivna, izazovi sa kojima se suočava zahtevaju hitne i odlučne akcije. Strukturne reforme, povećanje produktivnosti i aktivacija radne snage predstavljaju ključne korake ka obezbeđivanju dugoročne stabilnosti i rasta ekonomije.
