ZAGREB – Godišnja stopa inflacije u Hrvatskoj za april iznosi 3,2 odsto, što je na istom nivou kao u martu, ali za 0,1 odsto više u odnosu na preliminarnu procenu za april, saopštio je Državni zavod za statistiku (DZS). Ovaj podatak ukazuje na to da je zaustavljen trend pada međugodišnje stope inflacije, koja je u januaru iznosila 4 odsto, u februaru 3,7 odsto, a u martu 3,2 odsto.
U aprilu su zabeležene razlike u cenama različitih kategorija. Cene transporta su opale za 1,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok su cene odeće i obuće smanjene za 0,7 odsto. Nasuprot tome, cene hrane i bezalkoholnih pića su porasle za 4,5 odsto, što predstavlja usporenje rasta u odnosu na mart, kada je ovaj sektor zabeležio rast od 4,7 odsto. Ovaj trend rasta cena hrane i pića može uticati na životni standard građana, s obzirom na to da su ovi proizvodi osnovne potrebe.
Dodatno, cene alkoholnih pića i duvana su porasle za 1,8 odsto na godišnjem nivou, dok su u sektoru zdravstva zabeležene povećanje cena od 5 odsto. Restorani i hoteli su zabeležili rast cena od 8,7 odsto, što takođe ukazuje na usporavanje rasta u odnosu na mart. Ova poskupljenja u ugostiteljstvu mogu biti rezultat rasta troškova rada i namirnica, ali i povećane potražnje tokom turističke sezone.
Inflacija se, međutim, ubrzala u sektorima stanovanja i komunalnih usluga, gde su cene porasle za 5,6 odsto na godišnjem nivou. U oblasti rekreacije i kulture, cene su porasle za 5,9 odsto. Ovaj rast može biti posledica povećanih troškova održavanja i potražnje za uslugama tokom letnjih meseci, kada se očekuje veći broj posetilaca i lokalnog stanovništva koje uživa u slobodnim aktivnostima.
Na mesečnom nivou, potrošačke cene u Hrvatskoj u aprilu porasle su za 0,6 odsto, što je u skladu sa preliminarnom procenom, a ovaj rast dolazi nakon povećanja od 0,4 odsto u martu. Ovakav trend može uticati na očekivanja potrošača i njihovog ponašanja na tržištu, posebno pred letnju sezonu kada se očekuje veće trošenje u sektoru turizma i ugostiteljstva.
Prema izveštaju DZS, na mesečnom nivou, najviše su porasle cene odeće i obuće, za 7,7 odsto, dok su restorani i hoteli zabeležili rast od 1,2 odsto. Cene u oblasti komunikacija porasle su za jedan procenat, dok su rekreacija i kultura porasle za 0,7 odsto. Ove informacije ukazuju na to da se potrošači suočavaju s izazovima, s obzirom na to da se troškovi života povećavaju, ali i da se očekuje dalji razvoj situacije na tržištu.
U svetlu ovih podataka, ekonomisti i analitičari će pažljivo pratiti dalji razvoj inflacije i ekonomskih pokazatelja u narednim mesecima. Očekuje se da će vlada i ekonomske institucije preduzeti mere kako bi se stabilizovale cene i obezbedio održiv ekonomski rast. Građani će, s druge strane, morati da se prilagode novim uslovima i da preispitaju svoje potrošačke navike kako bi se nosili sa rastućim troškovima života u Hrvatskoj.
U zaključku, inflacija u Hrvatskoj ostaje izazovni faktor, a njene posledice se osećaju u raznim sektorima. Povećanje cena osnovnih dobara, kao i usluga, može uticati na životni standard građana, te je važno da se prati razvoj situacije i preduzmu odgovarajuće mere kako bi se obezbedila ekonomska stabilnost.
