Godisnja stopa inflacije u Grckoj pala je u septembru sa avgustovskih 2,9 odsto na 1,9 odsto, sto je najniza vrednost za poslednje dve godine, objavio je danas grcki zavod za statistiku ELSTAT. Ovaj pad inflacije označava značajan pomak u ekonomiji zemlje, koja se suočavala sa brojnim izazovima u prethodnim godinama.
Prema izveštaju ELSTAT-a, glavni uzrok smanjenja inflacije je sporiji rast cena hrane i bezalkoholnih pića, koji su zabeležili povećanje od 1,4 odsto međugodišnje, u poređenju sa 2,2 odsto u avgustu. Ovaj trend može biti rezultat različitih faktora, uključujući stabilizaciju tržišta hrane, bolje uslove berbe ili promene u potražnji potrošača.
Pored hrane, cene alkoholnih pića i duvana porasle su u septembru za jedan odsto, dok su cene odeće i obuće zabeležile rast od 5,2 odsto. U sektoru stanovanja i energenata, cene su porasle za 0,2 odsto, dok je u zdravstvu zabeležen skromni rast od 0,1 odsto. U oblasti rekreacije i kulture, cene su porasle za jedan odsto, dok su usluge u hotelima, kafićima i restoranima zabeležile porast od 5,9 odsto.
Važno je napomenuti da je u svim ovim kategorijama rast cena sporiji nego u avgustu, što ukazuje na moguću stabilizaciju inflacionih pritisaka unutar grčke ekonomije. Ovaj trend može biti ohrabrujući za potrošače, koji su se suočavali sa rastućim troškovima života u prethodnim mesecima.
Ekonomisti ističu da je smanjenje inflacije ključno za ekonomski oporavak Grčke, koja se još uvek oporavlja od dugotrajne dužničke krize. Stabilizacija cena može doprineti povećanju potrošnje, što bi moglo pozitivno uticati na ukupni ekonomski rast. Takođe, niža stopa inflacije može otvoriti prostor za moguće smanjenje kamatnih stopa, što bi dodatno podstaklo investicije i potrošnju.
Uprkos pozitivnim naznakama, stručnjaci upozoravaju da je još uvek rano govoriti o trajnom oporavku. Inflacija ostaje nepredvidiva, a globalni ekonomski faktori, kao što su promene u cenama energenata ili prekidi u lancima snabdevanja, mogu uticati na buduće inflacione pritiske. Grčka će morati da nastavi sa praćenjem ovih trendova kako bi pravovremeno reagovala na moguće promene u ekonomskom okruženju.
U međuvremenu, vlada Grčke preduzima različite mere kako bi pomogla građanima suočenim sa rastućim troškovima života. Programi podrške uključuju subvencije za energente i pomoć najugroženijim domaćinstvima. Ove mere imaju za cilj da ublaže pritisak na potrošače i pomognu im da se nose sa izazovima koje donosi inflacija.
U zaključku, pad godišnje stope inflacije u Grčkoj predstavlja pozitivan znak za ekonomiju zemlje, ali se i dalje suočava sa brojnim izazovima. Stabilizacija cena hrane i drugih osnovnih proizvoda može doprineti jačanju potrošnje i ekonomskom oporavku, ali je važno ostati oprezan i pratiti globalne ekonomske trendove koji bi mogli uticati na budućnost grčke ekonomije.
