PODGORICA – Godišnja stopa inflacije u Crnoj Gori porasla je u septembru sa avgustovskih 4,6 odsto na 4,9 odsto, što ovu inflaciju čini najvišom od maja 2024. godine, kako je danas objavila Uprava za statistiku (Monstat). Ovaj porast inflacije dolazi u trenutku kada su cene osnovnih životnih namirnica i usluga značajno porasle, što dodatno opterećuje budžete domaćinstava.
Prema podacima Monstata, cene hrane i bezalkoholnih pića u Crnoj Gori su u septembru porasle za 6,6 odsto na godišnjem nivou. Takođe, troškovi stanovanja i komunalnih usluga su zabeležili rast od 7,3 odsto, dok su cene u sektoru zdravstva porasle za 13,4 odsto. Cene transporta su porasle za 1,8 odsto, što ukazuje na opšti trend rasta cena u različitim sektorima, a sve to je brži rast nego što je zabeležen u avgustu.
U isto vreme, alkoholna pića i duvan zadržali su isti nivo rasta cena kao u prethodnom mesecu, iznoseći 6,1 odsto međugodišnje. Međutim, zabeleženo je usporavanje inflacije u segmentu rekreacije i kulture, gde je rast iznosio 7,7 odsto, kao i u kategoriji raznovrsne robe i usluga, koja je porasla za 3,4 odsto. Ovi trendovi ukazuju na to da određeni sektori i dalje beleže stabilan rast, dok se drugi suočavaju sa usporavanjem.
U periodu od januara do septembra, potrošačke cene u Crnoj Gori su u proseku porasle za 3,8 odsto na međugodišnjem nivou. Ovaj prosek ukazuje na to da inflacija nije samo trenutni fenomen, već se čini da je postala deo šireg ekonomskog okvira u zemlji.
Na mesečnom nivou, potrošačke cene u Crnoj Gori su u septembru pale za 0,1 odsto, čime je preokrenut trend iz avgusta kada su cene porasle za 0,5 odsto. Ovaj pad cena može se posmatrati kao blagi znak stabilizacije, ali i kao rezultat sezonskih faktora ili promena u potražnji.
Najveći mesečni porast troškova u septembru, od 2,4 odsto, zabeležen je u sektoru odeće i obuće. Očekivano, sezona promena u modnim kolekcijama može uticati na povećanje cena u ovom segmentu. S druge strane, cene u ugostiteljstvu su pale za 2,6 odsto, što može biti rezultat smanjenja potražnje ili sezonskog smanjenja aktivnosti nakon letnjih meseci.
Ekonomisti i analitičari ukazuju na to da inflacija može imati značajne posledice po životni standard građana. Porast cena osnovnih životnih namirnica i usluga može dovesti do smanjenja kupovne moći, što posebno pogađa najranjivije kategorije stanovništva. U isto vreme, rast cena može podstaći središnje banke na promene u monetarnoj politici, kako bi se pokušali kontrolisati inflacioni pritisci.
U ovom trenutku, važno je pratiti dalji razvoj situacije i reakcije vlade i ekonomskih vlasti. Potrebno je preduzeti mere koje bi mogle ublažiti efekte inflacije na domaćinstva, kao i podržati najugroženije grupe. U svakom slučaju, pred Crnom Gorom se nalaze izazovi koji zahtevaju pažljivo razmatranje i strategije za održavanje ekonomske stabilnosti.
U svetlu ovih događaja, građani Crne Gore ostaju na oprezu, nadajući se da će vlasti preduzeti odgovarajuće mere kako bi stabilizovale inflaciju i obezbedile održiv ekonomski rast. Dok se suočavaju s promenama cena, mnogi se pitaju kako će se dalje razvijati ekonomska situacija u zemlji i kakve će posledice to imati na svakodnevni život.
