Predsednica Skupštine Srbije, Ana Brnabić, reagovala je na izveštavanje medija, posebno na televiziji N1, optužujući ih za selektivno primenjivanje „pravila druge strane“ kada izveštavaju o predsedniku Aleksandru Vučiću. U svom obraćanju, Brnabić je istakla da o Vučiću nikada nisu tražili komentar kada su ga direktno optuživali za razne događaje, uključujući i saobraćajnu nesreću u kojoj je povređeno dete. Ona je naglasila da je ta vest lažna i da vozilo iz pratnje predsednika nije imalo nikakve veze sa incidentom.
Brnabić je podsetila na brojne optužbe koje su mediji iznosili protiv Vučića i njegove porodice, uključujući i optužbe o povezanosti sa slučajem Jovanjica, gde su se u javnosti spekulisale o njegovoj i njegovoj bratu Andreju. „Nikada niste tražili komentar od relevantnih osoba“, rekla je Brnabić, dodajući da su mediji nastavili sa kriminalizacijom porodice Vučić čak i nakon što su neki od njih demantovali veze sa optužbama.
U svom izlaganju, ona je ukazala na to kako je N1 u jednom izdanju pominjao Vučića čak 442 puta, koristeći 42 negativna epiteta, što je, prema njenim rečima, pokazatelj niskog novinarskog standarda. Brnabić je kritikovala tu praksu, smatrajući je neprofesionalnom i nedostojnom novinarstva. „Vi ste sramota za novinarsku profesiju, cinici, prevaranti i propagandisti kojima je do istine stalo kao do lanjskog snega“, poručila je predsednica Skupštine.
Osim toga, Brnabić je ukazala na konkretne primere kada su mediji iznosili teške optužbe bez traženja komentara druge strane. Napomenula je da su u nekim slučajevima kao što je tvrdnja da Vučićev otac nije njegov pravi otac, mediji takođe ignorisali mogućnost da dobiju komentar od porodice.
Ona je dodatno kritikovala N1 zbog emitovanja programa koji je, kako je rekla, nazvao predsednika zemlje „huljom“, i to u trenutku kada je bilo reči o ozbiljnim pitanjima. „Posle ovakvog ‘profesionalnog’ programa, deluje sasvim primereno da ‘produkt zmijskog gnezda’ neko ubije“, rekla je Brnabić, implicirajući da je takvo izveštavanje stvorilo atmosferu u kojoj je nasilje prema predsedniku moguće.
Reakcija Brnabić je izazvala brojne reakcije u javnosti, a mnogi su osudili način na koji su mediji izveštavali o događajima koji se tiču predsednika. U društvu koje se bori sa polarizovanim stavovima, ovakva izjava samo dodatno produbljuje razlike između različitih medijskih kuća i njihovih izveštavanja.
Podsetimo, ova situacija dolazi u trenutku kada su odnosi između vlasti i medija posebno napeti, a kritički tonovi prema vladajućim strukturama postaju sve učestaliji. Brnabić je pozvala na veću odgovornost medija i istakla potrebu za objektivnim izveštavanjem, koje bi uključivalo sve strane u priči, a ne samo one koje su u skladu sa određenim narativima.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da se sloboda medija i odgovornost novinara često prepliću, što može dovesti do izazova u izveštavanju, posebno kada su u pitanju politički lideri. Kako se situacija razvija, ostaje da se vidi kako će se mediji prilagoditi ovim kritikama i da li će doći do promena u načinu izveštavanja o vlasti i njenim predstavnicima. U svakom slučaju, pitanja o profesionalizmu i etici u novinarstvu ostaju aktuelna i izazivaju rasprave u društvu.
