Škotski glumac Brajan Koks nedavno je objavio memoare pod nazivom „Putting the Rabbit in the Hat“, u kojima je otvoreno kritikovao neka od najvećih imena holivudske industrije. Njegove reči naišle su na pažnju javnosti zbog oštrine i iskrenosti, a među prozvanima našli su se Džoni Dep, Edvard Norton, Kevin Spejsi i Kventin Tarantino.
Koks je u intervjuu za „The Guardian“ ranije izrazio svoje nezadovoljstvo radom sa nekim kolegama, posebno se osvrnuvši na Džeremija Stronga, za kojeg je rekao da mu je gluma iritantna. Ovaj stav nagoveštava da Koks ne bira reči kada su u pitanju njegovi kolege glumci, a njegovi komentari svakako će izazvati reakcije u industriji.
Jedan od glavnih ciljeva Koksovih kritika bio je Edvard Norton, s kojim je igrao u filmu „Dvadeset peti sat“ iz 2002. godine. Koks je opisao Nortona kao „pravu gnjavažu“, dodajući da je „dobar dečko“, ali da često umišlja da je i scenarista i reditelj. Ova izjava sugeriše da je Koks smatrao Nortona previše ambicioznim i da je to negativno uticalo na njihov rad.
Kada je reč o Džoniju Depu, Koks je otkrio da nikada nije radio s njim, ali je odbio ulogu guvernera u filmu „Pirati sa Kariba“, koju je kasnije dobio Džonatan Prajs. Koks je za Depa rekao da je „umišljen i precenjen“, izražavajući zadovoljstvo što nije morao da se suoči sa izazovima takvog saradnika.
S druge strane, Koks je imao pomešane osećaje prema Kevinu Spejsiju. Iako ga je nazvao „velikim talentom“, nije se ustručavao da ga kritikuje kao osobu, govoreći da je „glup čovek“ i da je ponekad „malo nametljiv i površan“. Ove primedbe ukazuju na to da Koks veoma ceni glumački talenat, ali i očekuje određene moralne standarde od svojih kolega.
Koks nije štedio ni Kventina Tarantina, smatrajući da su njegovi filmovi površni. Istakao je da su Tarantinova dela „kičasta“ i da im nedostaje dubina. „Mehanika radnje umesto dubine. Stil tamo gde bi trebalo da bude suština“, rekao je Koks, ali je ipak dodao da bi, da ga Tarantino pozove, rado prihvatio ulogu. Ova izjava dodatno naglašava Koksovu profesionalnost i otvorenost, uprkos njegovim kritikama.
Memoari Brajana Koksa predstavljaju ne samo njegov lični pogled na holivudsku scenu, već i širi komentar o dinamici među glumcima i njihovim međusobnim odnosima. Njegova iskrenost i otvorenost mogu poslužiti kao upozorenje za buduće generacije glumaca o izazovima s kojima se suočavaju u industriji zabave.
Koksova knjiga će sigurno izazvati različite reakcije u svetu filma. Dok neki mogu smatrati njegove komentare nepristojnim, drugi će ih videti kao hrabrost i iskrenost u svetu gde se često skriva iza lažne ljubaznosti. U svakom slučaju, njegov rad će zasigurno ostati upamćen kao jedan od najiskrenijih prikaza odnosa među glumcima u savremenoj holivudskoj industriji.
U vremenu kada je autentičnost sve važnija, Koks se suočio sa rizikom da razotkrije stvarnost koja često ostaje prikrivena. Njegov pristup može otvoriti vrata za dublje razgovore o etici, profesionalizmu i međusobnom poštovanju među umetnicima u svetu filma.
