Beograd – Globalno poslovno okruženje se drastično promenilo tokom poslednjih nekoliko godina, a promene su izazvane različitim faktorima, uključujući pandemiju, geopolitičke sukobe, energetsku krizu i ubrzan razvoj veštačke inteligencije. Ove promene zahtevaju potpuno nov pristup u strateškom odlučivanju, ocenili su danas Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, i Olga Anuškina, profesorka strategije na SDA Bocconi School of Management u Milanu.
U emisiji „Čadež Talk“, Anuškina je istakla važnost fleksibilnosti u planiranju budućnosti. „Ne planiramo jednu budućnost, već više njih. Suština nije da predvidimo šta će se desiti, već da budemo spremni za različite ishode“, navela je ona. Ovaj pristup ukazuje na potrebu za adaptabilnošću u poslovnom svetu, gde su nepredvidive situacije postale norma.
Strateško planiranje, kako je dodatno objasnila Anuškina, mora uzeti u obzir i ključne spoljne faktore koji mogu predstavljati i prilike i pretnje. U ovom kontekstu, globalni trendovi, poput digitalizacije i održivosti, imaju značajan uticaj na način na koji kompanije funkcionišu i donose odluke. Anuškina je naglasila da je važno ne samo reagovati na trenutne izazove, već i anticipirati buduće promene koje mogu uticati na poslovanje.
Čadež je podržao ovaj stav, naglašavajući da je Srbija, kao i mnoge druge zemlje, suočena sa izazovima koji zahtevaju inovativne pristupe. On je ukazao na to da je privreda Srbije u poslednjih nekoliko godina postigla značajan napredak, ali da je ključno nastaviti sa radom na unapređenju poslovnog okruženja i prilagođavanju novim okolnostima.
Jedan od ključnih aspekata koji je pomenut tokom razgovora je značaj saradnje između javnog i privatnog sektora. Čadež je istakao da je potrebno raditi zajedno kako bi se pronašla rešenja za izazove sa kojima se suočavaju kompanije. Ova saradnja može obuhvatiti različite oblasti, uključujući obrazovanje, istraživanje i razvoj, kao i podršku inovacijama.
U svetlu ubrzanog razvoja veštačke inteligencije, Anuškina je napomenula da je važno ne samo usvojiti nove tehnologije, već i razumeti njihove implikacije na radnu snagu i tržište rada. „Veštačka inteligencija može doneti mnoge koristi, ali takođe postavlja pitanja o budućnosti posla i potrebama za obukom i prekvalifikacijom radnika“, rekla je ona.
Ova tema se sve više ističe u svetlu globalnih promena. Prema Anuškina, kompanije će morati da se prilagode novim tehnologijama i da razviju strategije koje uključuju obuku zaposlenih za rad u okruženju koje se brzo menja. „Investiranje u ljudske resurse postaje ključno za očuvanje konkurentnosti“, dodala je.
Osim toga, razgovarano je o značaju održivosti u poslovanju. Čadež je naglasio da se kompanije sve više suočavaju sa pritiscima da budu ekološki odgovorne, što zahteva promene u načinu na koji posluju. Održive prakse ne samo da pomažu u očuvanju životne sredine, već takođe mogu poboljšati imidž kompanija i privući potrošače koji su sve više svesni ekoloških pitanja.
Na kraju, Čadež i Anuškina su se složili da je budućnost poslovanja neizvesna, ali i puna mogućnosti. Prilagodljivost, saradnja i fokus na inovacije ključni su faktori koji će odrediti uspeh kompanija u ovom novom poslovnom okruženju. „Ono što je važno je da ne gubimo iz vida da prilike često dolaze iz krize“, zaključila je Anuškina, pozivajući sve prisutne da budu otvoreni za nove ideje i pristupe.
