NJUJORK – Globalni dug je na kraju 2025. godine dostigao rekordnih 348 biliona dolara, što predstavlja porast od skoro 29 biliona dolara tokom te godine. Ovaj rast je najbrži zabeležen od vremena pandemije, kako je danas saopštio Institut za međunarodne finansije (IIF).
U izveštaju se navodi da je glavni uzrok ovog povećanja dug državnih vlada, koje su doprinele rastu od više od 10 biliona dolara. Tri četvrtine ovog skoka odnosi se na Sjedinjene Američke Države, Kinu i evrozonu, što ukazuje na to da su najjače ekonomije sveta ključni faktor u globalnom ciklusu duga.
Podaci ukazuju na promenu u dinamici rasta duga, gde više nisu domaćinstva i kompanije glavni pokretači, već stalni fiskalni deficiti u vodećim ekonomijama. Ova promena je postala očigledna kada su tržišta obveznica apsorbovala rekordnu prodaju duga na početku godine.
Ove informacije dolaze u trenutku kada se svet suočava sa brojnim ekonomskim izazovima, uključujući inflaciju, visoke kamatne stope i geopolitičke tenzije. U takvom okruženju, vlade su bile primorane da se zadužuju kako bi finansirale različite programe pomoći i podsticaja, što je dodatno povećalo nivo duga.
Istraživači IIF-a naglašavaju da je važno pratiti ove trendove, jer visoki nivoi duga mogu imati dugoročne posledice po globalnu ekonomiju. Naime, povećani dug može ograničiti sposobnost vlada da reaguju na buduće ekonomske krize, jer će morati da izdvajaju veće iznose za servisiranje duga.
Osim toga, rast duga može dovesti do povećanja kamatnih stopa, što bi moglo dodatno usporiti ekonomski rast. U tom kontekstu, analitičari savetuju vlade da razmotre mere za smanjenje fiskalnog deficita i stabilizaciju javnih finansija.
S obzirom na trenutne globalne ekonomske izazove, jasno je da će se ekonomisti i donosioci odluka suočiti s izazovima u upravljanju dugom. Osim što će morati da balansiraju između zaduživanja i održavanja ekonomske stabilnosti, takođe će morati da se bave i posledicama koje visoki nivoi duga mogu imati na socijalne politike i investicije u budućnost.
Ova situacija predstavlja izazov ne samo za vlade, već i za investitore, koji će morati pažljivo da procene rizike povezane s državnim obveznicama i drugim oblicima duga. Kako se situacija razvija, može doći do promena u investicionim strategijama i prilagođavanju portfolija.
U zaključku, globalni dug je dostigao nove visine, a glavni uzroci leže u povećanom zaduživanju država. Ovo može imati dalekosežne posledice po ekonomiju, što zahteva pažljivo praćenje i odgovarajuće mere od strane donosioca odluka. Upravljanje dugom će ostati ključno pitanje u narednim godinama, s obzirom na sve veće izazove s kojima se svet suočava.
