U međunarodnoj zajednici došlo je do značajnih poremećaja koji globalnu bezbednost stavljaju u novi kontekst. U tom smislu, države regiona zauzele su svoje pozicije u vezi sa intenzivnim naoružanjem, ocenio je za Euronews profesor bezbednosti sa Fakulteta Univerziteta Donja Gorica, Mehmedin Tahirović. On je podsetio da je rat u Ukrajini ubrzao proces usaglašavanja stavova u NATO i EU kada je reč o zajedničkoj odbrani.
Prema rečima profesora, najmoćnije države, uključujući SAD, Rusiju, Kinu i članice Evropske unije, aktivno formiraju svoje pozicije u novim okolnostima. „Vojni faktor je ponovo među najbitnijim pitanjima na međunarodnoj sceni“, naglasio je Tahirović. On je ukazao na to da je Srbija od 2012. godine povećala izdvajanja za odbranu za skoro 40 odsto, dok je i naoružavanje intenzivirano u Hrvatskoj. U regionu su takođe potpisani odbrambeni sporazumi između različitih zemalja, kao što su Hrvatska sa Albanijom i Kosovom, Srbija sa Mađarskom, te nedavno između Hrvatske i Slovenije.
„Srbija je neutralna država i razumljivo je da najviše izdvajaju za odbranu, ali se postavlja pitanje zašto. Taj odgovor treba tražiti među najvećim zvaničnicima u Republici Srbiji. Iako analitički možemo doći do određenih zaključaka, to jest prekomponovanje ili prekompozicija odnosa na Zapadnom Balkanu, izazvane poslednjim samitom na kojem Srbija nije prisustvovala, pokazuju da se dešavaju turbulencije koje mogu izazvati zebnju od mogućih vojnih sukoba“, rekao je Tahirović.
Kada je reč o Crnoj Gori, on je napomenuo da, iako je najmanja država u NATO-u, ona radi na unapređenju naoružanja i tehnoloških kapaciteta. „Naša aktivna rezerva broji oko 100 pripadnika, dok pasivna rezervna jedinica ima oko 2.800 ljudi. Iako ministar odbrane Dragan Krapović nije najavio uvođenje obaveznog vojnog roka, situacija u regionu može uticati na promenu te odluke“, objasnio je profesor.
Tahirović je takođe komentarisao povratak obaveznog vojnog roka u Evropi, naglašavajući da Norveška, Švedska, Finska, Danska i druge države imaju obavezni vojni rok. Hrvatska planira uvođenje obaveznog vojnog roka od 1. januara, dok Srbija planira 75 dana, od čega 60 dana u kasarnama i 15 dana na vežbama. Crna Gora trenutno ima dobrovoljni vojni rok od tri meseca.
Analitičar je upozorio da trenutne regionalne i globalne turbulencije mogu izazvati bezbednosne rizike, uključujući eventualne vojne sukobe. „Države moraju preduzeti sve mere kako bi zaštitile teritoriju i građane od mogućih pretnji“, zaključio je Tahirović.
Reforma oružanih snaga i preispitivanje bezbednosne politike postali su svakodnevna tema u evropskim zemljama od početka rata u Ukrajini 2022. godine. Na tome insistiraju i lideri poput američkog predsednika Donalda Trampa i generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea, koji tvrde da Evropa mora povećati ulaganja u sektor odbrane. U Evropi, vojna služba je obavezna u 16 zemalja, a trajanje i organizacija služenja vojnog roka razlikuju se od zemlje do zemlje.
Najdužu vojnu službu u Evropi imaju Kipar i Grčka, gde služenje vojske traje 14, odnosno 12 meseci. U Kipru je vojska obavezna za sve punoletne muškarce zbog okupacije severnog dela ostrva od strane Turske. U Grčkoj su vojnog roka oslobođeni samohrani roditelji, otac sa troje ili više dece, monasi na Atosu i žene. U Švajcarskoj je vojni rok obavezan za sve muškarce od 18 do 30 godina i traje 18 nedelja za vojnike.
Nakon izbijanja rata u Ukrajini, Letonija je uvela obavezan vojni rok, a regrutacija obuhvata muškarce od 18 do 27 godina. Estonija i Finska nikada nisu ukidale vojni rok zbog straha od Rusije, dok su Litvanija i Švedska uvele obavezan vojni rok nakon prve ukrajinske krize 2014. godine. Ove promene u vojnoj službi odražavaju trenutnu globalnu situaciju i težnju zemalja da se bolje pripreme za eventualne bezbednosne izazove.
