U analizi Centralne banke Bosne i Hercegovine, ističe se da će najizraženiji rizici u 2025. godini dolaziti iz međunarodnog okruženja. Ovi rizici će verovatno ostati u fokusu i u narednim godinama, značajno oblikujući makroekonomske trendove u BiH. U vremenu globalizacije, uticaji vanjskih faktora postaju sve značajniji, a BiH nije izuzetak.
Međunarodna ekonomija, političke tenzije, globalni trgovinski odnosi i promene u monetarnoj politici vodećih svetskih ekonomija igraju ključnu ulogu u ekonomskom razvoju zemlje. Na primer, inflacija koja se širi kroz različite regione može imati direktan uticaj na troškove života i kupovnu moć građana BiH.
Osim inflacije, analiza ukazuje na rizike povezane sa mogućim usporavanjem ekonomske aktivnosti u zemljama članicama Evropske unije. S obzirom na to da je EU glavni trgovinski partner BiH, svaka ekonomska nestabilnost unutar Unije može se odraziti na izvoz i investicije u BiH.
Takođe, značajnu brigu izaziva i geopolitička situacija u regionu, koja može dovesti do nesigurnosti i dodatnih pritisaka na ekonomiju. U poslednjih nekoliko godina, regionalni konflikti i političke krize su često uticali na stabilnost tržišta, što može stvoriti dodatne izazove za BiH.
U ovoj analizi, Centralna banka BiH naglašava i potrebu za jačanjem unutrašnjih kapaciteta kako bi se zemlja efikasnije suočila sa spoljnim rizicima. Održavanje stabilnosti domaće ekonomije, unapređenje poslovnog okruženja i privlačenje stranih investicija su ključni faktori za izgradnju otpornosti na međunarodne šokove.
Pored toga, važna je i fiskalna politika koja može igrati značajnu ulogu u ublažavanju efekata globalnih ekonomskih promena. Održavanje fiskalne discipline i pravilno usmeravanje javnih sredstava može doprineti stabilnosti i rastu u BiH.
U svetlu ovih rizika, neophodno je i unaprediti saradnju između različitih sektora, uključujući privatni sektor, javnu administraciju i civilno društvo. Razvijanje strategija koje će omogućiti brže reagovanje na promene u globalnom okruženju može biti ključno za izbegavanje negativnih posledica.
Takođe, investicije u obrazovanje i inovacije su od suštinskog značaja za dugoročni ekonomski rast. Kvalifikovana radna snaga i inovativna preduzeća mogu povećati konkurentnost BiH na međunarodnoj sceni. Ulaganjem u istraživanje i razvoj, BiH može stvoriti nove mogućnosti za rast i razvoj, smanjujući zavisnost od vanjskih faktora.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da su i domaće politike i institucionalna stabilnost ključni za privlačenje stranih investicija. Stabilno i predvidivo poslovno okruženje može privući investitore koji traže sigurna mesta za ulaganje.
U zaključku, analiza Centralne banke BiH ukazuje na to da će međunarodni rizici ostati dominantni faktor u oblikovanju ekonomskih trendova u zemlji u narednim godinama. S obzirom na složenost globalnih odnosa i neizvesnosti koje ih prate, važno je da se BiH pripremi na efikasan način kako bi se suočila sa izazovima koji dolaze. Jačanje unutrašnjih kapaciteta, unapređenje poslovnog okruženja i investiranje u obrazovanje i inovacije su ključne strategije za izgradnju otpornosti i postizanje održivog ekonomskog rasta.
