Mančester – Gljivice koje izazivaju infekcije i svake godine su odgovorne za milione smrtnih slučajeva, prema novim istraživanjima tima naučnika sa Univerziteta u Mančesteru, značajno će se proširiti na nove regione usled globalnog zagrevanja. Ova studija koristi kompjuterske simulacije kako bi mapirala potencijalno buduće širenje roda „Aspergillus“, koji se često može naći širom sveta. Ove gljivice mogu izazvati aspergilozu, po život opasnu bolest koja najviše pogađa pluća. Istraživanje je pokazalo da će se određene vrste ovih gljivica proširiti na nova područja Severne Amerike, Evrope, Kine i Rusije, kako se klimatska kriza bude dalje pogoršavala.
„Nedovoljno smo istraživali gljivice u poređenju sa virusima i parazitima, ali naše mape pokazuju da će gljivični patogeni najverovatnije uticati na većinu područja sveta u budućnosti,“ izjavio je Norman van Rijn, jedan od autora studije i istraživač klimatskih promena i zaraznih bolesti na Univerzitetu u Mančesteru.
Uobičajene gljivice roda „Aspergillus“ rastu u obliku malih filamenata u zemljištu širom sveta. Kao i većina gljivica, oslobađaju ogroman broj sitnih spora koje se šire vazduhom i koje ljudi svakodnevno udišu. Van Rijn je napomenuo da većina ljudi sa jakim imunim sistemom neće imati problema, ali kod onih čiji imuni sistem ne uspe da se izbori sa sporama, gljivice mogu početi da rastu.
Važno je napomenuti da aspergiloza ima veoma visoke stope smrtnosti, koje se kreću između 20 i 40 procenata, a takođe je veoma teško dijagnostikovati ovu bolest. Pacijenti se često javljaju sa simptomima kao što su groznica i kašalj, koji su uobičajeni za mnoge druge bolesti.
Studija je otkrila da bi vrsta gljivice „Aspergillus flavus“, koja preferira toplije i tropske klime, mogla da poveća svoje širenje za 16 procenata ukoliko ljudi nastave da sagorevaju velike količine fosilnih goriva. Sa druge strane, „Aspergillus fumigatus“, koji preferira umereniju klimu, predviđa se da će se širiti prema severu, ka Severnom polu, kako globalne temperature rastu. Istraživanje je pokazalo da bi njegovo širenje moglo porasti za 77,5 procenata do 2100. godine.
Ove informacije predstavljaju ozbiljan alarm za javno zdravlje, s obzirom na potencijalne posledice koje bi mogle nastati. Gljivice su često zanemarene u kontekstu istraživanja bolesti, a njihovo širenje može imati dalekosežne posledice po zdravlje ljudi, posebno u kontekstu klimatskih promena. Kao što je napomenuto, osobe sa oslabljenim imunim sistemom su posebno ugrožene, a to uključuje starije osobe, osobe sa hroničnim bolestima i one koji su na imunosupresivnoj terapiji.
U svetlu ovih saznanja, stručnjaci pozivaju na hitnu potrebu za istraživanjem i razvojem novih strategija za prevenciju i lečenje bolesti koje uzrokuju ove gljivice. Takođe, naglašavaju važnost delovanja na globalnom nivou kako bi se smanjila emisija stakleničkih gasova i usporilo globalno zagrevanje, što bi moglo pomoći u ublažavanju širenja ovih potencijalno smrtonosnih patogena.
Osim toga, postoji potreba za povećanjem svesti o rizicima koje donosi izloženost gljivicama, kao i edukacijom javnosti o načinima zaštite i prevencije. U tom smislu, zajednički napori naučnika, zdravstvenih radnika i vladinih institucija su ključni za borbu protiv ovog rastućeg problema. U svetlu ovih novih saznanja, jasno je da gljivice neće biti samo problem za one u tropskim regijama, već će postati sve više globalna pretnja.
