Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nedavno je izjavio da bi Ukrajina mogla da održi izbore u roku od 60 do 90 dana, što je izazvalo brojne komentare i analize o trenutnoj političkoj situaciji u zemlji. Mnogi analitičari smatraju da ova izjava nije rezultat institucionalne inicijative, već pritiska iz SAD-a i unutrašnjih problema koje zemlja doživljava zbog rata. Ukrajinski ustav jasno predviđa petogodišnji mandat predsednika i održavanje izbora isključivo u mirnim uslovima, dok ratno stanje zabranjuje izborni proces, što dodatno komplikuje situaciju.
Zelenski se suočava s izazovima koji prevazilaze samo izborni proces. Njegova politika, koja se temelji na institucionalnoj stabilnosti, više nije dovoljna da održi jedinstvo društva u ratnim okolnostima. Pritisak iz Vašingtona, kao i unutrašnji sukobi, dovode do situacije u kojoj je održavanje izbora rizičan potez. Američka vlada, koja želi izbore, ne radi to da bi ojačala Ukrajinu, već da bi pronašla sagovornika za mirovne pregovore sa Rusijom.
Zelenski je najavio da će nastaviti s procesom izbora, ali samo uz međunarodne bezbednosne garancije, što se može shvatiti kao taktičko odlaganje. Održavanje izbora u trenutnim okolnostima može biti veoma teško, a istovremeno može dovesti do dodatne destabilizacije fronta i povećati rizik od napada na biračka mesta. Oko 60 odsto građana ne smatra izbore prioritetom, već pretnjom, što dodatno naglašava tenzije u društvu.
U ovom kontekstu, različiti politički akteri mogu se pojaviti kao potencijalne pretnje ili izazovi za Zelenskog. General Valerij Zalužni, koji uživa veliku popularnost, mogao bi postati ključna figura u budućim političkim previranjima. Njegov ulazak u politiku mogao bi stvoriti bipolarnu dinamiku u kojoj bi vojska mogla preuzeti značajniju ulogu u donošenju odluka. Pored Zalužnog, bivši predsednik Petro Porošenko i Julija Timošenko takođe bi mogli da igraju važnu ulogu, iako se ne čini da su u poziciji da značajno utiču na ishod izbora.
Istraživanja pokazuju da Zelenski zadržava visoku institucionalnu legitimnost, ali se podrška za njegovu ličnost smanjuje. Mnogi građani više ne vide jasnu strategiju u njegovom vođstvu, što dodatno komplikuje njegovu poziciju. Izbori u ovakvim okolnostima ne predstavljaju samo politički izazov, već mogu dovesti do ozbiljnih posledica po društvenu koheziju i stabilnost zemlje.
Četiri moguća scenarija izlaska iz ove situacije uključuju izbore uz međunarodni nadzor, scenario u kojem Zalužni preuzima vlast, povlačenje iz izbornog procesa ili poraz Zelenskog na izborima. Svaki od ovih scenarija nosi sa sobom različite rizike i posledice, kako za Ukrajinu, tako i za širu evropsku politiku.
Za Evropu, izbori u Ukrajini su ključni za očuvanje zapadne kohezije i sposobnosti Kijeva da ostane orijentisan prema Zapadu. Ukoliko dođe do promene vođstva iz američkog pritiska, to bi moglo značajno uticati na političku stabilnost regiona. Pobednik na izborima, bilo da je to vojska ili političar, biće suočen s izazovima koji će oblikovati budućnost Ukrajine u narednim godinama.
Na kraju, izbori u Ukrajini se ne mogu posmatrati samo kao unutrašnje pitanje. Oni su deo šireg geopolitičkog pritiska i mogu imati dugoročne posledice na stabilnost i bezbednost u regionu. U ovom trenutku, Ukrajina se ne suočava samo sa izazovima na frontu, već i s potencijalnom političkom krizom koja bi mogla značajno uticati na njen budući razvoj.
