Ambasador Rusije Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je danas da se traži rešenje za Naftnu industriju Srbije (NIS), koje će, kako je rekao i ruski predsednik Vladimir Putin, biti pre svega u duhu i okviru prijateljskih odnosa dve zemlje. Ova izjava dolazi u trenutku kada se NIS suočava sa ozbiljnim izazovima, posebno zbog pritiska zapadnih zemalja.
Dušan Vasiljević, stručnjak za energetiku, izražava sumnju u to šta zapravo podrazumevaju „prijateljski odnosi“ kada je reč o ozbiljnim problemima. On ukazuje na to da je situacija sa NIS-om teška i da je potrebno pronaći rešenje koje ima suštinski značaj. „To bi, otprilike, bilo kao kada biste davljeniku rekli da se ne meškolji kako ne bi uznemiravao goste na plaži“, rekao je Vasiljević, naglašavajući da je trenutna situacija neprihvatljiva.
Prema njegovim rečima, NIS trenutno ne funkcioniše kao normalna naftna kompanija. „Ne prerađuje naftu, nema sirovina, i sada je samo preprodavac naftnih derivata“, dodaje Vasiljević. On smatra da razgovori o rešavanju situacije treba da budu otvoreniji, umesto da se sve rešava u tišini i diskreciji. Ukazuje na to da su pritisci sa strane, poput onih da se prekine saradnja sa Rusima, otvoreni i jasni.
Vasiljević smatra da je trenutna situacija veoma delikatna i da bi mogla imati ozbiljne posledice po srpsku privredu. „Rečeno nam je: ili ćete prekinuti saradnju sa Rusima, ili ćete videti šta vam sve sledi“, naglašava on. Ovakvi pritisci mogu imati dalekosežne posledice, a rešenja koja se trenutno razmatraju uključuju i prodaju ruskog udela u kompaniji.
Stručnjak tvrdi da je moguće da se razmatraju različite opcije, ali se čini da je najbliža prodaja ruskog udela. „Zašto ne možemo da kupimo, ili nemamo dovoljno novca, ili nam Amerikanci to neće dati“, pita se Vasiljević. On ukazuje na to da bi američki interesi mogli biti razlog zbog kojeg se traže nova rešenja koja bi isključila ruski uticaj.
„Rusi grčevito drže NIS, iako on trenutno ne donosi nikakvu ekonomsku dobit“, smatra Vasiljević. Prema njegovim rečima, Rusi su kroz NIS uspostavili duboke veze sa srpskom državom, a njihov uticaj se proteže i na širi region. „Amerikanci žele da Rusi ne samo vlasnički, već i fizički izađu iz kompanije“, dodaje on.
Vasiljević ukazuje na to da za sada postoji neizvesnost oko toga kako bi Srbija mogla da reši ovu situaciju. „Moguće je da nisu sigurni da bi Srbija sama to mogla da izvede, pa zato traže nekog drugog ko bi to eventualno mogao“, kaže on. U ovom kontekstu, pominje se MOL kao potencijalni partner, ali Vasiljević nije siguran da je to pravo rešenje.
„MOL ima znatno prisniju komunikaciju sa Rusima nego Srbija“, napominje Vasiljević. Postavlja se pitanje da li bi MOL mogao biti bolji partner od Srbije, posebno s obzirom na to da ta kompanija već ima svoje interese u regionu. On se takođe pita šta bi se desilo sa rafinerijom u Pančevu ukoliko bi MOL postao vlasnik, s obzirom na to da su ranije zatvorili rafineriju u Hrvatskoj.
Sve u svemu, situacija oko NIS-a ostaje kompleksna, i dok se traže rešenja, pritisci sa strane i političke igre nastavljaju da komplikuju stvari. Vasiljević upozorava da bi neodgovarajuće rešenje moglo imati dugoročne posledice po srpsku privredu i energetsku stabilnost zemlje.
