VAŠINGTON – Genetika igra ključnu ulogu u određivanju životnog veka čoveka, a novo istraživanje objavljeno u prestižnom naučnom časopisu „Science“ pokazuje da geni mogu da budu odgovorni za čak 55 odsto varijacija u životnom veku. Ova otkrića ukazuju na to da su geni značajniji faktor u određivanju životnog veka nego što se ranije smatralo, što može imati dalekosežne posledice za buduća istraživanja u oblasti genetike i zdravlja.
Međunarodni tim istraživača, koji je sproveo ovo istraživanje, koristio je podatke iz studija blizanaca kako bi analizirao uticaj spoljašnjih uzroka smrti, poput nezgoda, ubistava i infekcija, u poređenju sa unutrašnjim, biološkim faktorima, kao što su genetske mutacije i bolesti povezane sa starenjem. Ova metodologija omogućila je naučnicima da bolje razumeju koliko genetika zapravo utiče na životni vek u poređenju sa drugim faktorima.
Prethodna istraživanja su sugerisala da genetika može uticati na životni vek u rasponu od 6 do 33 odsto, ali novo istraživanje pokazuje da je stvarni uticaj mnogo veći. Razdvajanjem uzroka smrti na spoljašnje i unutrašnje, istraživači su uspeli da dobiju precizniju procenu uticaja gena, što ukazuje na to da bi genetika mogla biti ključni faktor u razumevanju kako i zašto neki ljudi žive duže od drugih.
Ova saznanja mogu otvoriti nova vrata za istraživanja i terapije koje se fokusiraju na produžavanje životnog veka i poboljšanje kvaliteta života. Razumevanje genetskih faktora koji utiču na starenje može pomoći u razvoju novih lekova i tretmana za bolesti povezane sa starenjem, kao što su Alchajmerova bolest, srčane bolesti i drugi hronični problemi.
Jedan od vodećih autora istraživanja, dr. Mark A. Phillips, istakao je da je ovo istraživanje značajno jer pokazuje koliko je važno uzeti u obzir genetske faktore prilikom analize životnog veka. „S obzirom na to da smo identifikovali genetske komponente koje igraju ulogu u starenju, možemo početi da razvijamo strategije za modifikaciju tih faktora“, rekao je dr. Phillips.
Osim toga, istraživanje može imati implikacije i za politiku javnog zdravlja. Razumevanje genetskih predispozicija za određene bolesti može pomoći u ciljanju preventivnih mera i strategija ranog otkrivanja, što može smanjiti opterećenje zdravstvenog sistema i poboljšati ishode za pacijente.
Tim istraživača planira da nastavi sa radom na ovom projektu, istražujući kako različite genetske varijacije mogu uticati na različite aspekte zdravlja i starenja. Očekuje se da će rezultati budućih istraživanja dodatno osvetliti ovu temu i pomoći u razvoju novih pristupa u borbi protiv starenja i povezanih bolesti.
S obzirom na brzi napredak u oblasti genetike i biomedicinskih istraživanja, očekuje se da će se u narednim godinama pojaviti još više informacija o tome kako naši geni utiču na naše zdravlje i životni vek. Ova nova saznanja mogu promeniti način na koji razmišljamo o starenju i zdravlju, otvarajući mogućnosti za bolje razumevanje i upravljanje procesima starenja.
U zaključku, novo istraživanje potvrđuje da genetika ima značajan uticaj na životni vek, što može dovesti do novih pristupa u medicini i strategijama javnog zdravlja. Ova otkrića pružaju nadu da ćemo jednog dana moći da kontrolišemo neke od genetskih faktora koji utiču na naše zdravlje i kvalitet života.
