Nacrt zaključaka Saveta ministara Evropske unije o Srbiji i njenoj politici proširenja naglašava hitnost ubrzanja reformi u oblasti vladavine prava, uz doslednu primenu zakona o medijima i jedinstvenom biračkom spisku. Ovaj dokument ukazuje da je Srbija tehnički spremna za otvaranje pregovaračkog Klastera 3, ali ne precizira tačan datum kada će se to dogoditi. Ove poruke dolaze u trenutku kada se očekuje konačna odluka o napretku Srbije ka evrointegracijama, a stručnjaci upozoravaju da bi nazadovanje u ključnim oblastima moglo da blokira dalji napredak.
Nebojša Lazarević iz Centra za evropske politike izrazio je sumnju u mogućnost pozitivne odluke, naglašavajući da bi se iznenadio ako bi odluka bila povoljna. Kao ključni razlog, naveo je Izveštaj Evropske komisije, koji po prvi put beleži nazadovanje Srbije u jednoj oblasti. „Ako ste država koja pregovara o članstvu, loša vest je da imate nedovoljno brze reforme. Nazadovanje nije prihvatljivo za zemlju koja teži članstvu“, rekao je Lazarević, dodajući da se ne može očekivati napredak u evropskim integracijama u godini kada dolazi ovakav izveštaj.
Kada je reč o Poglavlju 23 i odnosima sa Prištinom, Lazarević je istakao da je Srbija navikla na ove uslove tokom proteklih 12 godina pregovora. Prema njegovim rečima, svaka država mora obratiti pažnju na opšte norme vladavine prava u Poglavljima 23 i 24 kako bi napredovala. „Osnivački ugovor EU jasno navodi da morate biti demokratska država u kojoj funkcioniše vladavina prava da biste uopšte mogli da zatražite članstvo“, podsetio je on.
Na pitanje koliko je EU principijelna prema Srbiji, posebno kada se ističe tehnička spremnost za otvaranje klastera, ali odluku veže za druge kriterijume poput napretka u vladavini prava i normalizaciji odnosa sa Prištinom, Lazarević je objasnio da se ova pažnja na vladavinu prava podrazumeva i kod drugih država. On je naglasio da Srbija ima specifičnost oko Kosova, ali da se Poglavlja 23 i 24 primenjuju i na Crnu Goru, Albaniju i druge kandidate.
„Te druge države moraju konstantno napredovati u oblasti vladavine prava. Ako samo tehnički ispunjavate uslove, na primer donosite strategije i zakone, a pravosuđe vam ne funkcioniše, to znači da pravo neće funkcionisati“, citirao je on. U nacrtu se naglašava da se od Beograda i Prištine očekuje potpuna primena sporazuma o normalizaciji i implementaciji. Lazarević smatra da se Srbija nalazi u prednosti jer je nakon Ohridskog dogovora ispunila neke obaveze, poput onih vezanih za registarske tablice i lične karte, pa ne trpi veliki pritisak u tim aspektima.
Međutim, pritisak postoji povodom događaja u Banjskoj, gde se očekuje konkretan sudski epilog. Kada je reč o Kosovu, od njih se očekuje napredak u formiranju Zajednice srpskih opština. Lazarević je ocenio da se očekuje bilo kakva pokazna vežba nečega konkretnog, idealno bi bilo kada bi Srbija pokazala neki sudski epilog svega toga.
Ministri se takođe osvrću na aktuelnu društveno-političku situaciju u Srbiji, pozivajući Beograd na deeskalaciju tenzija i uspostavljanje uslova za inkluzivni dijalog. Lazarević je naglasio da je odgovornost uvek na vlastima. „I u Srbiji i u svakoj državi na svetu, odgovornost je na vlastima. Evropska komisija će očekivati od vlasti da to demonstriraju“, rekao je, povezujući to sa nazadovanjem u slobodi izražavanja. EU će očekivati od srpskih vlasti da pokažu istinsku spremnost za dijalog.
Lazarević se takođe osvrnuo na vest o privođenju Federike Mogerini i Stefana Sanina, osumnjičenih za prevaru i korišćenje evropskog novca. On je ocenio da bi teoretski to moglo uticati na trenutni saziv Evropske komisije i Ursulu fon der Lajen, ali da bi se iznenadio ako bi se to dogodilo. „Fon der Lajen se ogradila od bilo kakvih kontakata sa Mogerini u vezi sa ovim, što otežava mogućnost glasanja o poverenju predsednici Evropske komisije“, zaključio je Lazarević, naglašavajući efikasnost evropskog tužilaštva u zaštiti sredstava poreskih obveznika.
