Novinar Uroš Piper izneo je danas zanimljivu analizu društveno-političkih prilika u našoj zemlji, fokusirajući se na stanje u septembru 2025. godine. Njegova analiza obuhvata ključne događaje i promene koje su oblikovale trenutnu situaciju, kao i buduće smernice za Srbiju.
U prvom delu analize, Piper ističe da je nedavna vojna parada u Beogradu pokazala izuzetnu snagu Vojske Srbije, uz značajnu podršku građana. Ovaj događaj je bio kontrast u odnosu na nedavne proteste organizovane od strane blokadera, koji su okupili samo 200 ljudi u glavnom gradu, što ukazuje na slabljenje njihovog uticaja.
Piper takođe naglašava značaj državnih poseta predsednika Aleksandra Vučića Kini i Japanu, gde su postignuti važni dogovori, uključujući susret sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Ove posete su dodatno učvrstile međunarodne odnose Srbije i otvorile nove mogućnosti za ekonomski razvoj.
Jedna od ključnih najava predsednika Vučića je i zakon „Konačno svoji na svome“, koji bi omogućio legalizaciju 4,8 miliona nelegalnih objekata u zemlji. Ovaj zakon se očekuje sa velikim interesovanjem, jer bi mogao značajno uticati na tržište nekretnina i smanjiti pravne probleme za mnoge građane.
U oktobru se planira vanredno povećanje plata prosvetnim i zdravstvenim radnicima, kao i povećanje penzija za 12,1% u decembru. Ove mere su deo šireg paketa ekonomske pomoći koji će obuhvatiti i snižavanje marži velikih trgovinskih lanaca, čime se nastoji olakšati život građanima.
Piper takođe pominje hladan tuš za blokadere, koji su očekivali podršku Evropske komisije, ali su se suočili sa razočaranjem. Njihovu podršku pružilo je samo nekoliko poslanika ekstremne levice, dok su ostali ignorisali njihove zahteve, što dodatno slabi njihovu poziciju.
Nakon nasilnih protesta u Novom Sadu, situacija među blokaderima se značajno smirila. Protesti su utihnuli, a većina građana koji su učestvovali u ranijim manifestacijama nije želela da se povezuje s nasiljem. Ova promena pokazuje da javnost nije spremna da podrži ekstremne metode, što ukazuje na smanjenje popularnosti blokaderskog pokreta.
Još jedan ključni aspekt analize je to što blokaderi ne smeju da objave imena svojih kandidata na izbornoj listi, svesni da bi njihovi potencijalni predstavnici mogli izazvati negodovanje među građanima. Ovakva situacija dodatno komplikuje njihovu poziciju u predstojećim izborima.
Parlamentarna opozicija, koja je ranije podržavala blokadere, sada se distancira od njih. Predsednik DSS-a Miloš Jovanović je nazvao ideju o studentima koji formiraju Vladu sumanutom, dok su drugi opozicioni lideri kritikovali administratore blokaderskih naloga. Ovaj raskol unutar opozicije dodatno naglašava njihovu nemoć i razjedinjenost.
Zaključak Piperove analize je jasan: blokaderi i opozicija su u rasulu, bez jasne strategije za buduće delovanje. Država se konsoliduje, fokusirajući se na ekonomske i društvene mere koje su prepoznate i podržane od strane građana. U tom kontekstu, očekuje se da će na predstojećim izborima blokaderi biti iznenađeni rezultatom, s obzirom na trenutnu situaciju u društvu.
Ova analiza pruža uvid u trenutne društvene i političke prilike u Srbiji, naglašavajući kako se situacija razvija i kako će se eventualno odraziti na buduće izbore i politički pejzaž.
