U vremenu kada su najviši planinski vrhovi osvojeni, svi kontinenti istraženi, a okeani preplovljeni brodovima, čovečanstvo se suočava sa sve težim zadatkom pronalaženja neosvojenih tačaka na Zemlji. Ipak, postoji jedno mesto koje ostaje gotovo nedodirljivo čak i za najsmelije avanturiste i najnapredniju tehnologiju. To mesto je Tačka Nemo, udaljeni deo Tihog okeana, toliko izolovan i negostoljubiv da je najbliža ljudska prisutnost često u svemiru, a ne na Zemlji.
Tačka Nemo leži u srcu Tihog okeana i predstavlja geografski pol nepristupačnosti — mesto najudaljenije od bilo kog kopna. Udaljena je 2.688 kilometara od najbližeg kopna, a dubina mora na toj lokaciji dostiže oko četiri kilometra. Ova potpuna izolacija čini je najusamljenijim mestom na planeti. Zanimljivo je da su ljudi koji su najbliži Tački Nemo najčešće astronauti na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS), koja kruži na visini od oko 416 kilometara iznad površine planete. Kada ISS prolazi iznad ovog dela Pacifika, astronauti su fizički bliži Tački Nemo nego bilo ko na tlu.
Zbog svoje ekstremne udaljenosti od naseljenih područja, Tačka Nemo je idealno mesto za kontrolisano spuštanje svemirskih letelica koje se vraćaju iz orbite. Svemirske agencije, uključujući NASA-u, rusku svemirsku agenciju i Japan, godinama usmeravaju svoje stare satelite i svemirske brodove upravo ka ovom „svemirskom groblju“. Ovde je 2001. završila i slavna ruska stanica „Mir“, a na dnu leže i brojne druge letelice iz sovjetskog programa „Salut“. Ukupno je više od 260 svemirskih objekata poslato u Tačku Nemo između 1971. i 2016. godine. NASA je već planirala da upravo ovde jednog dana okonča životni vek i Međunarodne svemirske stanice.
Iako je ovo područje gotovo bez biološke aktivnosti, naučnici veruju da svemirski otpad ne predstavlja značajnu pretnju morskom ekosistemu. Moguća curenja goriva su, za sada, jedina zabrinutost, ali nisu primećena u alarmantnim količinama. Čak i u ovoj pustoši, život pronalazi način da opstane. Arheolog Elis Gorman sa Univerziteta Flinders u Australiji ističe da olupine svemirskih letelica na dnu okeana vremenom postaju nova staništa za retke i prilagođene organizme, slično kao i brodske olupine. Dok je površina okeana gotovo pusta, dubine Tačke Nemo postaju mesto kolonizacije za specijalizovane vrste koje mogu da prežive u ovim ekstremnim uslovima.
Tačka Nemo je fascinantno mesto koje potiče brojne misterije i pitanja. Kako se svemir postepeno širi, tako i istraživanje okeana postaje sve relevantnije. Kako tehnologija napreduje, tako i mogućnosti istraživanja ovih skrivenih dubina postaju sve realnije.
S obzirom na sve ovo, Tačka Nemo ne predstavlja samo fizičko mesto, već simbol neistraženih granica nauke i ljudske radoznalosti. U svetu gde je sve teže pronaći neotkrivene prostore, ovo mesto ostaje skriveni dragulj, koje nosi sa sobom priče o svemiru, tehnologiji i prirodi. Dok se naši pogledi usmeravaju ka nebu, možda je vreme da obratimo pažnju i na dubine okeana, i na sve ono što one kriju.
U ovoj eri otkrića i istraživanja, Tačka Nemo ostaje simbol ne samo fizičke udaljenosti, već i izazova koje nauka i priroda postavljaju pred čovečanstvo. S obzirom na sve što smo naučili o ovom misterioznom mestu, možemo se samo zapitati šta još krije okean i kakve nas avanture čekaju u budućnosti.
