Igor Panić, poznatiji kao Nući, rođen je u Smederevu, a svoju mladost je proveo u različitim mestima usled porodičnih okolnosti. Njegova porodica je često menjala mesto stanovanja zbog posla njegovog oca, što je Nućiju omogućilo da doživi razne kulture i sredine. U nedavnom gostovanju na podkastu, on je podelio detalje o svom neobičnom detinjstvu i iskustvima koja su ga oblikovala.
Nući je otkrio da su njegovi roditelji takođe iz Smedereva i da je on tamo živeo do svoje druge godine. Tokom bombardovanja 1999. godine, porodica je razmatrala preseljenje u Zimbabve, ali su se brzo predomislili zbog strahova vezanih za zdravlje i sigurnost. Umesto toga, razmatrali su preseljenje u Kanadu, ali je na kraju izabrana Malta kao destinacija zbog poslovne prilike očeve firme. Međutim, ta opcija se nije ostvarila jer je vlasnik firme bankrotirao, što je dodatno zakomplikovalo situaciju.
Nakon svih tih peripetija, porodica se preselila u Bijeljinu, gde su proveli nekoliko godina pre nego što su se konačno nastanili na Novom Beogradu, gde je Nući odrastao. Smederevo je ostalo posebno mesto za njega, jer su tamo živeli njegovi baka i deda, i često se vraćao kako bi ih posetio. U tom gradu, Nući je imao osećaj slobode i mogućnosti koje Beograd nije mogao da mu pruži.
U razgovoru, Nući se prisetio svog detinjstva i života u Smederevu, gde je uživao u bezbrižnosti i slobodi koju je imao. „Smederevo mi je pružalo ono što Beograd nije mogao,“ rekao je on, objašnjavajući kako je u tom manjem gradu mogao da se druži sa vršnjacima i da se zabavlja bez straha od prevelikih posledica. Tokom osnovne škole, imao je priliku da izlazi i zabavlja se sa prijateljima, što je, kako tvrdi, bilo mnogo lakše nego u Beogradu.
Ono što ga posebno veže za Smederevo su uspomene na prijatelje i vreme provedeno s porodicom. „Svi se znaju, razumeš,“ naglasio je, ukazujući na bliskost i povezanost koja postoji u manjim sredinama. Odrastajući u Smederevu, Nući je stekao prijatelje koji su mu ostali bliski, dok su se mnogi od njih preselili u inostranstvo ili Beograd.
Nući je takođe napomenuo da je, iako se preselio u veći grad, uvek nosio sa sobom uspomene na Smederevo, gde se osećao slobodno i srećno. Njegova sećanja na to vreme su ispunjena radošću i bezbrižnošću, što ga čini nostalgičnim prema tom periodu svog života. „Ima nešto posebno u tome da odrasteš u gradu gde svi znaju jedni druge,“ dodao je.
Na kraju, Nući je izrazio zahvalnost prema svojim korenima i sve što mu je Smederevo pružilo. Bez obzira na to gde se nalazio, njegovo srce ostaje vezano za taj grad i uspomene iz detinjstva. Njegova priča je podsećanje na to koliko su koreni važni i kako oblikuju naše identitete. Preko svojih sećanja, Nući nas podseća da, bez obzira na to gde nas život odvede, mesto gde smo odrasli zauvek će imati posebno mesto u našim srcima.
Ova priča o Nućiju nas podstiče da razmislimo o svojim vlastitim korenima i vrednostima koje nosimo sa sobom kroz život. U svetu koji se brzo menja, sećanje na detinjstvo i mesto gde smo odrasli ostaje trajno i važno, oblikujući naš pogled na život i ljude oko nas.
