Pre tačno 26 godina, na završnoj donatorskoj konferenciji za Bosnu i Hercegovinu, održanoj u sedištu Evropske unije, prikupljeno je 850 miliona dolara za obnovu zemlje nakon rata. Tokom pet konferencija u Briselu prikupljeno je više od pet milijardi dolara. Ova cifra obuhvata samo deo donacija, jer su značajna sredstva za Bosnu i Hercegovinu donirana i iz Sjedinjenih Američkih Država, zemalja Bliskog Istoka, Japana, kao i direktno od dijaspore. Iako su institucije istraživale ovu temu, nikada nije utvrđeno koliko je tačno doniranog novca nakon rata ušlo u BiH, kako i gde je trošen, te da li je bilo malverzacija.
Milijarde dolara, nemačkih maraka i evra donacija slile su se u Bosnu i Hercegovinu, posebno u prvim posleratnim godinama. Međutim, pitanje ostaje – koliko tačno milijardi je ušlo u zemlju? Amarildo Gutić, novinar „Žurnala“, naglašava da strankama, posebno onim koje su bile na vlasti u prvim godinama posle rata, nije odgovaralo da se istražuje ova tema, jer bi to moglo predstavljati svojevrsno samooptuženje. Podseća se na slučaj tadašnjeg direktora federalne obaveštajne službe koji je smenjen nakon što je otvorio istragu o zloupotrebama donacija tokom rata i posle rata.
Tri parlamentarne komisije na nivou BiH istraživale su ovu temu od 2002. do 2012. godine, ali nisu uspele da utvrde koliko je donacija stiglo nakon rata niti gde je tačno novac završio. Od tri komisijska izveštaja, javno je dostupan samo jedan, koji navodi da je oko sedam milijardi maraka donacija stiglo u BiH, od čega je 98 odsto otišlo u Federaciju BiH, 1,5 odsto u Republiku Srpsku, a pola procenta u Distrikt Brčko.
Podaci OHR-a ukazuju da je od 1995. do 2000. godine u BiH stiglo oko 5,3 milijarde maraka. S druge strane, publikacija Fonda otvorenog društva ukazuje na mnogo veće iznose. Prema njihovim istraživanjima, Bosna i Hercegovina je u četiri godine nakon rata primila između 46 i 53 milijarde dolara međunarodne pomoći. Ove brojke ukazuju na ozbiljnu razliku u procenama i izazivaju ozbiljna pitanja o transparentnosti i odgovornosti za raspodelu donacija.
Šemsudin Mehmedović, poslanik koji je bio deo dve od tri komisije za istraživanje utroška donacija, ističe da su mnoge informacije bile pokrivene stepenom tajnosti. U to vreme nije bilo ni zakona ni agencija za sprovođenje zakona, što je dodatno otežavalo istraživanje. Napominje da je bilo nepravilnosti i nezakonitog trošenja, ali da bi tužilaštvo trebalo da utvrdi ko je odgovoran.
Međutim, iz Tužilaštva BiH nije bilo odgovora na upit o tome da li istražuju trošenje posleratnih donacija. Parlamentarna istraga nikada nije nastavljena, a nova komisija nije formirana nakon 2012. godine. Ivana Korajlić iz „Transparency International“ u Bosni i Hercegovini naglašava da se ova tema godinama ignorisala, a sada se ponovo javljaju afere vezane za evropska sredstva i način na koji su utrošena.
Pre rata, Bosna i Hercegovina je bila zemlja koja je, po glavi stanovnika, dobijala najviše međunarodnih donacija. U međuvremenu, Ukrajina je postala fokus međunarodne pomoći, sa procenama da je od 2022. godine primila oko 320 milijardi dolara iz Evrope i Sjedinjenih Država. U Ukrajini, Antikorupcijski biro istražuje prevare i zloupotrebe u vezi sa donacijama, dok evropski OLAF i američki Pentagon takođe rade na ovim pitanjima.
Sve ovo postavlja ozbiljna pitanja o transparentnosti i odgovornosti u korišćenju međunarodnih donacija, kako u Bosni i Hercegovini, tako i u drugim zemljama koje su primile značajnu pomoć. Potrebna su temeljna istraživanja i odgovarajuće mere kako bi se osigurala pravilna upotreba donacija i povećala poverenje građana u institucije.
