Države sve više obraćaju pažnju na ekološke standarde u građevinarstvu kao ključnom privrednom aktivnošću, što rezultira pokretanjem niza koraka prema održivoj gradnji kroz subvencije i pooštrene uslove za dobijanje građevinske dozvole. Energetska efikasnost postaje sve važnija, jer energetski efikasne zgrade troše manje energije za održavanje prijatne temperature i osvetljenja.
Izgradnja energetski efikasnih zgrada zahteva specifične tehnologije i materijale, što rezultira većim troškovima gradnje i time skupljim stanovima u „zelenim zgradama“. Međutim, takve nekretnine donose dugoročne uštede i smanjuju fiksne troškove upravljanja nekretninom.
U Srbiji, trend zelene gradnje se najviše primećuje u komercijalnom sektoru, ali se takođe širi i na stambene objekte. Investitori prepoznaju važnost očuvanja životne sredine kroz zelenu gradnju, kao što to prepoznaju i države i kupci nekretnina. Investicija u „zeleni kvadrat“ može rezultirati uštedom na mesečnim računima za komunalne usluge, iako inicijalna ulaganja za takve nekretnine mogu biti skuplja.
Najviše zelene gradnje se razvija u većim gradovima i turističkim destinacijama u Srbiji, kao što su Beograd, Novi Sad, Niš, kao i Vrnjačka Banja, Zlatibor, i Kopaonik. Cene kvadrata u novogradnji u zgradama sa energetskim pasošima mogu varirati u zavisnosti od lokacije, ali se kreću između 1.400 i 2.800 evra u gradovima kao što su Niš, Novi Sad i Beograd.
Kupci zainteresovani za ekološke zgrade obično su mlađe generacije i oni koji su svesni važnosti ekološke održivosti. Investitori mogu dobiti određene subvencije za zelenu gradnju od strane države, kao što je povrat plaćanja gradskog građevinskog zemljišta. Omogućavanje „zelenih kvadrata“ može biti korak ka održivoj i energetski efikasnoj budućnosti građevinarstva u Srbiji.
