Brisel – Grupa sedam najrazvijenijih zemalja (G7) i Evropska unija trenutno pregovaraju o zameni postojećih ograničenja cena izvoza ruske nafte potpunom zabranom pomorskih usluga. Prema informacijama koje je prenela agencija Rojters, šest izvora upoznatih sa situacijom potvrdilo je ovu nameru, koja ima za cilj da se smanje prihodi od nafte koji pomažu Rusiji u finansiranju rata u Ukrajini.
Ova strategija dolazi u trenutku kada se međunarodne tenzije i dalje povećavaju zbog ruske invazije na Ukrajinu, koja je započela u februaru 2022. godine. Zapadne zemlje su već uvele različite sankcije protiv Rusije, ali se čini da se G7 i EU sada fokusiraju na još drastičnije mere, koje bi mogle dodatno oslabiti rusku ekonomiju.
Prema procenama, Rusija izvozi više od trećine svoje nafte tankerima, s tim da su glavna tržišta za ovu naftu Indija i Kina. Ove zemlje su postale ključni kupci ruske nafte, posebno nakon što su zapadne zemlje uvele sankcije. Rusija je u velikoj meri zavisna od prihoda od nafte, koji čine značajan deo njenog budžeta.
Uvođenjem potpune zabrane pomorskih usluga, G7 i EU bi značajno otežale isporuku ruske nafte, jer bi se brodske kompanije koje su do sada pružale usluge ruskim izvoznicima suočile sa ozbiljnim pravnim i finansijskim posledicama. Ovo bi moglo dovesti do drastičnog smanjenja ruske nafte na svetskom tržištu, što bi imalo dalekosežne posledice ne samo za Rusiju, već i za globalne cene nafte.
Osim toga, zabrana pomorskih usluga mogla bi promeniti dinamiku na tržištu, jer bi druge zemlje mogle pokušati da preuzmu deo tržišta koji bi ostao prazan zbog ove zabrane. Na primer, zemlje Bliskog Istoka ili Afrike mogle bi iskoristiti priliku da povećaju svoj izvoz nafte, što bi moglo dodatno destabilizovati tržište.
U međuvremenu, razgovori unutar G7 i EU se nastavljaju, a očekuje se da će se članice ovog saveza složiti oko daljih koraka u cilju pritiska na Moskvu. Međutim, postoje i unutrašnje tenzije među članicama G7, posebno kada je reč o pitanju snabdevanja energijom i uticaju na domaće tržište.
Neki članovi G7, kao što su Nemačka i Italija, već su izrazili zabrinutost zbog mogućeg porasta cena nafte i gasa, što bi moglo uticati na njihove ekonomije. Ove zemlje su još uvek u procesu prelaska na alternativne izvore energije, ali u međuvremenu su veoma zavisne od uvoza fosilnih goriva.
Pored ekonomskih implikacija, postoje i geopolitički aspekti ovog pregovora. S obzirom na to da Rusija nastavlja da igra značajnu ulogu u globalnoj politici, svaka odluka o dodatnim sankcijama mogla bi imati dalekosežne posledice na međunarodne odnose.
U tom smislu, G7 i EU moraju pažljivo da razmotre sve moguće posledice svojih odluka, kako bi izbegli neželjene efekte koji bi mogli dodatno destabilizovati već napetu situaciju u svetu. Očekuje se da će pregovori trajati još nekoliko nedelja, a konačna odluka o potencijalnoj zabrani pomorskih usluga mogla bi biti doneta na narednom sastanku lidera G7.
Kako se situacija odvija, očigledno je da će G7 i EU nastaviti da istražuju sve mogućnosti kako bi uticale na Rusiju i smanjile njen kapacitet da finansira rat u Ukrajini. Ova strategija može izgledati kao ključni korak u borbi protiv ruskih vojnih ambicija, ali će svakako zahtevati pažljivo razmatranje i planiranje kako bi se izbegle neželjene posledice po globalno tržište i ekonomiju.
