Grupa sedam najrazvijenijih zemalja (G7) i Evropska unija (EU) trenutno pregovaraju o mogućnosti zamene postojećih ograničenja cena na izvozne isporuke ruske nafte potpunom zabranom pomorskih usluga. Ova informacija dolazi iz izvora koji su upoznati sa situacijom, a prenosi je agencija Rojters. Cilj ovih pregovora je smanjenje prihoda od nafte koji pomažu Rusiji u finansiranju vojnog sukoba u Ukrajini.
Prema podacima, Rusija izvozi više od trećine svoje nafte putem tankera, pri čemu su glavni kupci Indija i Kina. Ova trgovina se trenutno oslanja na brodarske usluge kompanija sa zapada, koje su ključne za transport ruske nafte do ovih tržišta. Uvođenje potpune zabrane pomorskih usluga bi značilo kraj ovih izvoznih aktivnosti, što bi imalo značajne posledice na rusku ekonomiju.
Brodovi koji prevoze rusku naftu većinom dolaze iz zemalja Evropske unije, posebno iz Grčke, Kipra i Malte. Ove države imaju značajnu ulogu u pomorskim uslugama, a zabrana bi unela dodatne komplikacije u njihov rad. Naime, preostale dve trećine izvoza ruske nafte se prevoze stotinama tankera koji ne podležu kontroli Zapada i ne poštuju pomorske standarde, a poznati su kao „flota u senci“. Ova flota se koristi da bi se izbegle sankcije i regulative koje su postavile zapadne zemlje.
Ukoliko G7 i EU odluče da uvedu zabranu pomorskih usluga, Rusija bi morala da proširi svoju flotu „u senci“ kako bi nastavila sa izvozom. Ova situacija bi mogla značajno otežati Rusiji da pronađe alternative za prevoz svoje nafte, što bi moglo dovesti do smanjenja njenih izvoza i prihoda.
Predložena zabrana mogla bi postati deo sledećeg paketa sankcija EU protiv Rusije, koji je zakazan za početak 2026. godine. Tri od šest izvora koji su razgovarali sa Rojtersom su potvrdili da britanski i američki zvaničnici aktivno promovišu ovu ideju na tehničkim sastancima Grupe 7. Ova strategija je deo šireg pristupa zapadnih zemalja da smanje finansijske resurse koji se koriste za finansiranje sukoba u Ukrajini.
Međutim, konačna odluka Sjedinjenih Američkih Država o ovom pitanju zavisiće od strategije pritiska koju odabere trenutna administracija, posebno u svetlu tekućih mirovnih pregovora koje Vašington vodi između Ukrajine i Rusije. Izvori navode da bi ovi pregovori mogli uticati na to kako će se SAD postaviti prema predloženim sankcijama.
U svetlu ovih pregovora, važno je napomenuti da bi svaka odluka o zabrani pomorskih usluga imala dalekosežne posledice ne samo za Rusiju, već i za globalno tržište nafte. Ova situacija naglašava kompleksnost međunarodnih odnosa i ekonomskih strategija koje se oblikuju usled trenutnih geopolitičkih tenzija.
Zaključno, pregovori između G7 i EU o zabrani pomorskih usluga za izvoz ruske nafte ukazuju na nastavak pritiska na Moskvu u svetlu njene vojne akcije u Ukrajini. Ove mere, ukoliko se sprovedu, mogle bi značajno uticati na sposobnost Rusije da generiše prihode od nafte, što bi moglo imati dugoročne posledice po njen ekonomski i vojni kapacitet.
