Srbija se često suočava sa raspravama o iskorištavanju litijumskih bogatstava, a argument koji se često čuje je da nijedna evropska zemlja to ne planira. Međutim, Evropska unija ubrzano odobrava razvoj litijumskih projekata za eksploataciju kritičnih sirovina, čak i u zonama zaštite prirode kao što je „Natura 2000“. Francuska je primer kako se litijumski projekti mogu razviti uz poštovanje najviših standarda zaštite životne sredine i biodiverziteta.
U oktobru 2022. godine, francuska rudarska kompanija „Imeris“ predstavila je projekat EMILI za eksploataciju velikih rezervi litijuma u regionu Alije. Projekat je dobio podršku vlade na najvišem nivou i ima za cilj da bude održiv i lokalno usmeren. Litijumski projekti su postali važni za zelenu tranziciju i ekonomiju, a Francuska planira dalje razvijanje rudnika litijuma i gigafabrika litijumskih baterija u regiji Odfrans.
Prema podacima kompanije „Imeris“, projekat EMILI ima za cilj proizvodnju 34.000 tona litijum hidroksida godišnje do 2028. godine, što je dovoljno za oko 700.000 električnih vozila godišnje. Iako je EMILI manje perspektivan od „Jadra“ koji se razvija u Srbiji, svesni smo važnosti litijuma za zelenu energiju i energetsku tranziciju.
U Austriji se razvija prvi rudnik litijuma u EU pod nazivom „Volfsberg“, dok se u Portugaliji razvija projekat „Barroso Lithium“ kompanije Savannah Resources. Obe zemlje tretiraju ove projekte kao nacionalni interes, ističući važnost litijuma za energetsku suverenost i razvoj zelene industrije.
Srbija se suočava sa dilemom oko iskorištavanja litijuma u regiji „Jadar“, ali primeri iz Evrope pokazuju da je održivo upravljanje moguće uz poštovanje najviših standarda zaštite životne sredine. Litijum je kritična sirovina za energetsku tranziciju i evropske zemlje sve više ulažu u projekte eksploatacije litijuma.
U Srbiji se ne nalazi nijedno zaštićeno prirodno dobro ili zona ekološke mreže „Natura 2000“ na području gde se planira razvoj litijumskog projekta. To pokazuje da je moguće razviti rudnike litijuma u regionima koji nisu pusti ili nenaseljeni. Važno je pratiti primere iz Evrope kako bi se osiguralo održivo upravljanje rudnicima litijuma i zaštita životne sredine.
Litijumski projekti su postali ključni za energetsku tranziciju i razvoj zelene industrije širom Evrope. Srbija treba da prepozna potencijal litijumskih resursa, ali istovremeno da nauči od evropskih primera kako pravilno upravljati eksploatacijom litijuma uz poštovanje životne sredine. Održivo rudarstvo i razvoj litijumskih projekata ključni su za budućnost energetskog sektora i zelene ekonomije.
