U Francuskom institutu u Beogradu, francuski pisac Olivije Gez predstavio je svoju novu knjigu, esej pod nazivom „Pohvala izmicanju“, koja je nedavno prevedena na srpski jezik. Ovaj esej istražuje kulturu fudbala i pojam driblinga kao oblike društvene i kulturne inteligencije, povezujući ih sa širim pitanjima slobode i prevazilaženja ograničenja. Delo je preveo Stefan Piper, a objavila ga je izdavačka kuća FMK knjige uz podršku Francuskog instituta u Srbiji.
Gez je na promociji istakao kako fudbal i književnost dele mnoge sličnosti, uključujući uzvišenost, igru, emocije, umetnost, slobodu, radost, strast i stil. U svom eseju, autor se osvrće na dribling, Brazil i poeziju fudbala, počevši od priče o smrti Manea Garinče, jednog od najboljih brazilskih fudbalera. Garinča je opisao kao „najgenijalnijeg, najneočekivanijeg u istoriji, ludog driblera“, kojeg je pesnik Vinicijus de Moraes prozvao „anđeo sa krivim nogama“. Ovaj fudbaler umro je sa samo 49 godina, a Gez naglašava njegovu složenu ličnost i život ispunjen kontradikcijama.
Na pitanje o prognozama za Svetsko prvenstvo u fudbalu, Gez je rekao da navija za Francusku, ali i za Argentinu, koju posebno voli zbog načina na koji igraju. U razgovoru o Garinči, pisac je istakao njegovu izuzetnu karijeru, ali i mračnu stranu života ispunjenog alkoholizmom i depresijom. Garinča je umro od ciroze jetre, a njegov život bio je obeležen mnogim ličnim tragedijama, uključujući probleme sa porodicom i zavisnost od alkohola.
Olivije Gez pričao je i o vezi između fudbala, književnosti i istorije, naglašavajući da je od malih nogu voleo fudbal i istoriju, ali je shvatio da mu više leži pisanje. Uspio je da spoji svoje tri ljubavi, a posebno je istakao značaj driblinga. Objasnio je da je dribling nastao u Brazilu kao način izbegavanja kontakta između crnih igrača i belih odbrambenih fudbalera, razvijajući se na plažama i poljanama. Ovaj pokret je, prema njegovim rečima, akrobatski i razigran, a u njemu učestvuje ne samo telo, već i emocija i strast.
U fokusu njegove priče su najbolji brazilski i argentinski fudbaleri, mnogi od kojih su, poput Garinče, imali uspešne karijere, ali su se suočavali s različitim izazovima i propadanjima. Gez je izrazio tugu zbog promene u fudbalu, ističući da današnji igrači često igraju zbog novca, dok su nekadašnji fudbaleri igrali srcem, bez uticaja politike i poslovanja.
Olivije Gez nije prvi put u Beogradu i često se vraća, ističući svoju ljubav prema gradu i njegovim ljudima. Njegov otac je boravio u Jugoslaviji, što mu je dodatno učvrstilo vezu s ovim mestom. Tokom promocije, Gez se osvrnuo na današnji fudbal, naglašavajući kako se on znatno promenio i više ne predstavlja istu strast i emociju kakve su postojale ranije.
Nakon promocije svoje knjige, Gez je prisustvovao prikazivanju filma „Nestanak Jozefa Mengelea“ u beogradskoj MTS dvorani, koji je zasnovan na njegovom romanu iz 2018. godine. Film se bavi temama iz Drugog svetskog rata, uključujući Mengeleovu potragу za utočištem u Argentini.
Olivije Gez je ekspert za književnost Centralne Evrope i Balkana, a njegova akademska karijera uključuje predavanje na Prinston univerzitetu. Rođen je 1974. godine u Strazburu i školovao se na Institutu političkih nauka, Londonskoj školi ekonomije i na Koledžu Evrope. Kao novinar je radio sa brojnim međunarodnim medijima i stekao značajnu ekspertizu u oblasti evropskih i geopolitičkih pitanja. Njegovo književno stvaralaštvo obeleženo je interesovanjem za savremenu istoriju Centralne Evrope, Nemačke i Balkana, kao i za političke i kulturne podele koje oblikuju evropski kontinent.
