Stručnjak za spoljnu politiku Branimir Đokić izjavio je danas za Tanjug da je francuski parlament izglasao nepoverenje vladi premijera Fransoe Bajrua. Ova odluka je usledila zbog drastičnog umanjenja budžeta za 44 milijarde evra, kao i zbog nedovoljnih ulaganja u nacionalnu bezbednost. „Gotovo 10 meseci je izdržao Bajru, ali je pao na istu stvar na koju je pao i prethodni premijer, a to je budžet“, rekao je Đokić.
Francuska se suočava sa izazovima vezanim za veliki broj migranata, ali Đokić naglašava da to nije isključivo versko ili etničko pitanje. Umesto toga, ističe da zaposleni Francuzi ne žele da finansiraju neradnike. Mnogi migranti, prema njegovim rečima, žive od socijalne pomoći koju im isplaćuje država, a koja dolazi iz sredstava poreskih obveznika. „U Francusku dolazi dosta migranata, svi žive od socijalne pomoći i niko ništa ne radi, a to Francuzi koji rade treba da plaćaju. Njima je problem što su ogromna socijalna davanja, a prihodi su manji“, naglasio je Đokić.
On takođe ukazuje na to da Francuzi više novca troše na otplatu dugova i kamata nego na svoj vojni budžet. „Oni su prešli tu granicu, takozvani Fergusov zakon, koji kaže da velika sila prestaje da bude velika sila kada davanja za njene dugove prerastu davanja za nacionalnu bezbednost“, objašnjava Đokić.
U svojoj analizi, Đokić podseća na situaciju iz pre 15 godina kada su zemlje poput Portugala, Irske, Grčke i Španije bile označene kao „svinje“ zbog visokog javnog duga. Sada, kako ističe, te zemlje beleže rast i uspeh u ekonomiji. „Sada su to neke od najboljih ekonomija i najaktivnijih ekonomija u Evropi. Španska ekonomija raste odlično, Irska je fantastična, Italija takođe ima dobru ekonomiju, Grčka se oporavila od dugova“, ističe Đokić.
On naglašava da je potrebno da se desi politički preokret kako bi se shvatilo da trenutni model ne funkcioniše. „Francuzi moraju da shvate da ne može da se živi na način ‘zemlja izobilja’, gde država rešava sve. To je u potpunoj suprotnosti sa individualističkim konceptom Francuske buržoaske revolucije“, dodaje Đokić.
Prema njegovim rečima, predsednik Francuske Emanuel Makron je pokušavao da reši problem javnog duga, ali ga je pandemija izazvana virusom korona sprečila. U međuvremenu, liderka krajnje desničarske stranke Nacionalno okupljanje, Marin Le Pen, iskoristila je ovu situaciju kako bi nametnula svoje stavove o smanjenju troškova. „Levica u Francuskoj bi još više para dala narodu i tako bi se zaduživala dok Francuska ne bankrotira. I šta će biti kada bankrotira Francuska? Onda će imati grčki scenario i tada će ostati bez socijalnih davanja“, zaključuje Đokić.
Ova situacija u Francuskoj predstavlja izazov ne samo za vladajuću stranku, već i za celokupnu ekonomiju zemlje. Sa rastućim nezadovoljstvom među građanima, pitanje kako će vlada odgovoriti na sve veće pritiske postaje ključno. Francuska se suočava s dilemom između održavanja socijalne sigurnosti i rešavanja problema javnog duga, što može uticati na stabilnost zemlje u budućnosti.
Stručnjaci upozoravaju da je neophodno pronaći ravnotežu između ovih suprotstavljenih potreba, kako bi se izbegle ozbiljne posledice po ekonomiju i društvo. U tom kontekstu, budućnost francuske politike i ekonomije ostaje neizvesna, a odluke koje vlada donese u narednom periodu mogu imati dugoročne posledice na stabilnost i prosperitet zemlje.
