Predlog francuske desničarske stranke Nacionalno okupljanje (RN) o nepoverenju vladi zbog objavljivanja dekreta o energetskoj strategiji zemlje do 2035. godine nije usvojen u francuskom parlamentu, pošto je za njega večeras glasalo svega 140 poslanika. Da bi predlog o nepoverenju vladi bio usvojen, bilo je potrebno da za to glasa makar 289 poslanika, prenosi Figaro.
Ova odluka dolazi u trenutku kada se Francuska suočava sa sve većim izazovima u oblasti energetike i klimatskih promena. Energetska strategija koja je objavljena predviđa značajne promene u pristupu proizvodnji i potrošnji energije, s naglaskom na održivost i smanjenje emisije štetnih gasova. Međutim, Nacionalno okupljanje, kao i levičarska stranka Nepokorena Francuska (LFI), smatraju da ova strategija nije dovoljna i da ne odgovara potrebama građana.
Parlament će večeras razmatrati još jedan predlog o nepoverenju na istu temu, ali koji je podnela stranka LFI. Kako navodi Figaro, mala je šansa da i taj predlog bude usvojen, s obzirom na trenutni odnos snaga u parlamentu. Predlog o nepoverenju je, prema rečima premijera Sebastijena Lekornija, „nepotreban politički nered“, a on je osudio „niz improvizacija“ koje dolaze sa strane RN i LFI.
Poslanička grupa RN koju predvodi Marin Le Pen podnela je u ponedeljak predlog za izglasavanje nepoverenja vladi u znak protesta zbog objavljivanja energetske strategije do 2035. godine. Le Pen je istakla da je ova strategija neodrživa i da ne uzima u obzir stvarne potrebe građana. Ona je naglasila da je energetska nezavisnost Francuske ključna i da bi vlada trebalo da preispita svoj pristup.
Sa druge strane, vlada se suočava sa izazovima u vezi s implementacijom svojih planova. Mnogi poslanici iz različitih političkih spektra izražavaju zabrinutost da vlada ne preduzima dovoljno brze i odlučne korake u oblasti energetske tranzicije. U međuvremenu, građani nastavljaju da se suočavaju sa poskupljenjima energenata i opterećenjima koja dolaze zbog inflacije.
U ovakvom političkom okruženju, premijer Lekorni je pozvao na jedinstvo među strankama kako bi se postigla održiva rešenja za energetske izazove. On je naglasio da je potrebno raditi zajedno kako bi se obezbedila energetska sigurnost zemlje i zaštitili interesi građana.
Francuska vlada planira da do 2035. godine postigne značajne ciljeve u smanjenju emisija CO2, kao i da poveća udeo obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji. Ova strategija podrazumeva i prelazak na električne automobile, što je izazvalo kritike opozicionih stranaka koje smatraju da bi to moglo dovesti do dodatnog opterećenja za domaćinstva.
Očekuje se da će debata o energetskoj strategiji i predlozima o nepoverenju u narednim danima postati glavna tema političkog diskursa u Francuskoj. Opozicija planira da i dalje pritisne vladu da preispita svoje odluke i usmeri se ka održivijim i pravednijim rešenjima za sve građane.
U isto vreme, građani Francuske su sve više zabrinuti zbog rasta cena energenata i troškova života. Mnogi se nadaju da će vlada pronaći načine kako da olakša teret koji nosi sa sobom energetska tranzicija, bez dodatnog opterećenja za najugroženije slojeve društva.
U zaključku, trenutna politička situacija u Francuskoj oko energetske strategije do 2035. godine pokazuje duboke podele između vlade i opozicije, kao i zabrinutosti građana. Kako se situacija razvija, biće interesantno pratiti kako će vlada reagovati na pritiske i zahteve opozicije, kao i kako će se suočiti sa izazovima koje donosi energetska tranzicija.
